Актуелно > Вести 21.08.2017.

Лист Вечерње новости - Нашим ''звиждачима'' боље него америчким

Више од 400 предмета везаних за "звиждаче у пиштаљку" који пријављују корупцију води се пред судовима од кад је почела примена Закона о заштити узбуњивача, од јуна 2015. За две године донете су и две правоснажне пресуде.

- У Америци, која важи за узор када је у питању заштита узбуњивача, за прве две године примене закона изречене су само привремене мере, правоснажних пресуда није било. Србија може да буде поносна јер имамо на десетине изречених привремених мера и две пресуде - каже Јелена Стојановић, адвокат "Пиштаљке".

Привремене мере судови најчешће изричу када је особа због пријаве корупције добила отказ или премештај са радног места, па суд одлаже правно дејство тих решења и враћа је на посао.

Прву правоснажну пресуду, 5. јуна, тачно на двогодишњицу почетка примене закона, донео је Апелациони суд у Новом Саду. Њоме је утврдио да је Управа за инспекцијске послове овог града незаконито преместила на други посао узбуњивачицу Марију Беретку. Она је претходно указала на малверзације у комуналној инспекцији у вези са наплатом паркирања. Истом пресудом суд је забранио Новом Саду да понови штетну радњу према тужитељки и наложио да јој омогући обављање посла надзорника у области комуналне инспекције. Убрзо је исти суд донео правоснажну пресуду и у корист Маријиног колеге Зорана Пандурова, који јој је помогао при "узбуњивању".

Подаци Врховног касационог суда показују да је у 2015. у раду био 71 предмет везан за узбуњиваче, док их је лане било 295. Ови спорови воде се пред основним, вишим и управним судовима. Пред основним се воде радни спорови, када узбуњивач остане без радног места или посла, или против њега буде покренут дисциплински поступак.

Пред управним се води исто то, али ако су у питању запослени у државној администрацији или локалној самоуправи. Пред вишим судовима воде се поступци за заштиту узбуњивача када су нпр. жртве мобинга. Суд може да забрани понављање штетне радње, да наложи послодавцу да отклони последице тог штетног понашања, као и да досуди накнаду материјалне или нематеријалне штете (због смањене плате или душевне боли).

- Наравно да има и проблема јер је закон још "млад" - каже Стојановић. - Било је храбрих судија, које су за три дана доносиле привремене мере, али и оних којима су предмети стајали у фиокама по месец дана, иако је законски рок за доношење мере осам дана. Било је и оних који су пресуђивали да је отказ оправдан јер је резултат повреде радне дисциплине, а не узбуњивања.

 Један од камена спотицања, каже саговорница Новости, јесте инертност тужилаштва да испита пријаве узбуњивача. Проблем је и неуједначена судска пракса. Зато "Пиштаљка", у сарадњи са Правосудном академијом, у септембру 2017. организује велику обуку за судије, тужиоце и адвокате.

Школе и полиција

Први узбуњивач који је после доношења закона добио судску заштиту био је Милош Крстић. Њему је уручен отказ када је открио корупцију у школи у Младеновцу, а на посао је враћен одлуком Вишег суда у Београду. Судску заштиту добило је и више полицајаца.

Извор:

Вечерње новости 

Аутор:  

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ | 18. август 2017