Актуелно > Вести 23.10.2017.

Посета заменика помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава - округли сто на тему заштите узбуњивача у Србији

23.октобра 2017. године је, поводом одржавања округлог стола на тему заштите узбуњивача у Србији, Правосудну академију у Београду посетио заменик помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава Хојт Брајан Ји. 

Округлом столу су, поред господина Јиа, присуствовали, у улози домаћина директор Правосудне академије Ненад Вујић, Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда у пензији, троје заменика републичког јавног тужиоца Бранко СтаменковићЗорица Стојшић и Јасмина Ганић-Миловановић, Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник портала Пиштаљка, Зоран Пандуров, узбуњивач из Новог Сада, Богдан Турудија и Предраг Мартиновић из удружења Алтерфакт као и службеници  америчке амбасаде у Београду, Теодор Фишер службеник за контролу, Џеф Скарин службеник за демократију и управљање и Валтер Перкел, резиденцијални правни саветник за анти-корупцију, америчко министарство правде, канцеларија за прекоморски развој тужилаштва, помоћ и обуке.

Директор Правосудне академије Ненад Вујић је делегацију америчке амбасаде предвођену господином Хојтом Брајаном Јијем информисао о раду Правосудне академије захваливши се на досадашњој подршци јачању њених капацитета. Вујић је истакао значај не само финансијске подршке УСАИД већ и подршке од стране експерата из САД поменувши значајан допринос експерта Тома Дивајна који је много помогао у вези са заштитом узбуљивача у Србији у последње 3 године као и експерте из ове земље везано за финансијске истраге. Директор Правосудне академије је додао да се у Правосудној академији организује специјализована едукација судија и тужилаца који поступају у предметима узбуљивача те да је та обука обавезна. „Наше судије на овим обукама имају прилику да се информишу са чим се сусрећу невладине организације у случајевима узбуњивача“ рекао је Вујић. Обуке за узбуњиваче се спроводе и на почетној обуци коју похађају будуће судије а ту је и програм за финансијске истраге. Вујић је, коментаришућу уставне промене у Србији, истакао да као услов за развој и реформу судства постоје три стуба неопходна за реализацију поменутог; независност судија и њихова компетенција, етика и интегритет и ефикасност а Правосудна академија та три циља има у својој улози. „Не може се говорити о независности судства без знања, интегритета и ефикасности“, нагласио је Вујић који је информисао присутне да су у току разговори о улози Правосудне академије у уставним променама.

Судија Врховног касационог суда у пензији Снежана Андрејевић се захвалила УСАИД на досадашњој помоћи и рекла да је у начелу важећи Закон о узбуњивачима добра подлога али да треба радити на даљој едукацији судија и проучавати међународне стандарде у овој области. Андрејевић је информисала америчку делегацију да постоје едукације које спроводи Правосудна Академија чији је она један од угледих предавача, након којих полазници добијају лиценцу са којом могу поступати у предметима узбуњивача. Она је додала да је први степен обуке за узбуњиваче прошло доста судија те да је сада време за даље усавршавање. Судија Андрејевић је истакла да је веома важан однос између цивилног сектора и судства које штити узбуњиваче. „Улога тужилаштва је непроцењива јер се грађани – узбуњивачи најпре обраћају њима“, додала је Андрејевић и указала на то да није све у норми већ да је доста тога и у примени закона о узбуњивачима, који је доста добар, али је потребно да се обуке из ове области прошире и на тужилаштво јер то може допринети да се отклоне неправилности и да се решавање питања узбуњивача врати у институције а не да буде тема таблоида, закључила је Андрејевић рекавши да своју каријеру наставља као едукатор у Правосудној академији.  

Богдан Турудија из Удружења Алтерфакт се најпре захвалио УСАИД на подршци реформама правосуђу у генералном смислу и рекао да се сада битка који предводе узбуњивачи, захваљујући добром закону, води на институционалном нивоу, организују се едукације за судије и у том смислу има напретка. Проблем је већи на нивоу нације и културних образаца у вези са корупцијом јер је, како је Турудија истакао, у Србији танка линија између културне навике чашћавања лекара из захвалности у виду поклона или новца кад се неком роди дете- и корупције. Турудија је нагласио да је, пошто је узбуњивач најчешће обичан грађанин који нема познавање правних прописа итд. неопходно подићи видљивост случајева корупције и указивати на њих и радити кампање за освешћеност грађана, обичних људи у вези са корупцијом јер је она постала начин живота у Србији- својеврстан модус операнди. „Треба више радити на подизању свести обичних грађана у вези са корупцијом а институционалне промене у смислу рада са случајевима узбуњивача су у току и то је процес“, закључио је Турудија.

Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник портала невладине организације Пиштаљка је информисао учеснике округлог стола о улози и активностима портала пиштаљка.рс чији је он уредник.

Бранко Стаменковић заменик републичког јавног тужиоца је присутне обавестио да су активности узбуњивача препознате те да се Закон о узбуњивачима примењује. Он је између осталог истакао да је сарадња са Министарством унутрашњих послова веома важна јер је истрага у случајевима узбуњивача у правној надлежности тужилаца. „МУП и судство морају да сарађују“, нагласио је Стаменковић додавши да ће се јавном дебатом расправљати о новим уставним променама те да треба бити опрезан подсетивши на уставне ромене из 2009. и 2010. године које, као је рекао Стаменковић „још одјекују“.  

Зоран Пандуров, узбуњивач из Новог Сада је указао на то да је прошло већ више од две године од доношења Закона о узбуњивачима те да је, у темпоралном смислу, његова колегиница Марија Беретка 05.06.2015. године постала први узбуњивач чије се активирање као узбуњивача није базирало само на причи већ на материјалним доказима. У случају Зорана Пандурова и Марије Беретке суд је констатовао да је њихова пријава као узбуњивача оправдана а поступак траје. Пандуров је упознао учеснике округлог стога о свом правничком усмерењу још од средњошколских дана те о свом професионалном опредељењу да у складу са својим јаким моралним начелима и посвећености служби својој држави на разним позицијама у разним институцијама и различитим градовима у Србији ради на частан начин што му омогућује да мирно спава.  Пандуров је рекао и да је Србија у вези заштите узбуњивача донела квалитетан закон и то је велики помак у примени права у Србији али би тај Закон могао имати неке мале измене. Он је додао и да је присутна криза у примени владавине права, и рекао да је та криза дуга и да има разних разлога за њу. Тема заштите узбуњивача иде у добром смеру захваљујући, по Пандурову, два стуба; добром закону и порталу пиштаљка.рс која има изузетно важну саветодавну улогу за узбуњиваче. „Проблем није у закону већ у примени закона о узбуњивачима“, закључио је Пандуров.

Заменик помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава за европске и евроазијске послове Хојт Брајан Ји је рекао да су САД и Србија не само партнери него и пријатељи те да ће започета сарадња на реформи судства бити настављена. Ји је нагласио да САД разумеју колико су активности око узбуњивача и делатност Правосудне академије важне и колико је храбрости потребно узбуњивачима као и свима који у Србији желе да допринесу променама и реформама.