Актуелно > Вести 25.04.2018.

Презентација извештаја о реализацији програма и остваривању будућих активности Правосудне академије

Датум и време: среда 25. април 2018. године, 10 часова

Место: Палата Србије, сала „Београд“

Обраћања:

Ненад Вујић директор Правосудне академијe

Нела Кубуровић министарка правде Републике Србије

Драгомир Милојевић председник Врховног касационог суда

Јасмина Киурски заменик Републичког јавног тужиоца Републике Србије

Ингве Енгстром шеф сектора за сарадњу делегације Европске уније

Александар Степановић судија Апелационог суда у Београду и председник Управног одбора Правосудне академије 

Бранислава Апостоловић судија Врховног касационог суда и председник Програмског савета Правосудне академије 

Хуан Карлос да Силва, вођа пројекта „Подршка ЕУ Правосудној академији“

 

Министарка правде Нела Кубуровић присуствовала је 25.04.2018. представљању Извештаја о реализацији програма и остваривању будућих активности Правосудне академије и истакла да треба да се ради на инфраструктурном унапређењу, као и на унапређењу њених капацитета.
„Истичем још једном значај рада Правосудне академије и само уколико имамо квалитетно обучене судије, можемо да говоримо и о независном, одговорном судству и судству каквом тежимо“, рекла је министарка на представљању извештаја у Палати Србија.
Кубуровић је указала да је Правосудна академија у претходној години оправдала поверење које јој је дато, пре свега кроз обуке које је спроводила за примену нових закона, као што су Закон о спречавању насиља у породици и Закон о надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и тероризма. Она је нагласила да је за ове законе обуке прошло више од 1.000 учесника и то не само судија и тужилаца, већ и судијски и тужилачки помоћници, као и полицијски службеници.
Она је рекла да су Министарство правде и Правосудна академија последњих месеци били у жижи јавности након објављивања првог радног текста уставних амандмана, пре свега, због одредбе да будући носиоци правосудних функција који се први пут бирају у судове првостепене надлежности  као и заменици јавних тужилаца који се први пут бирају, треба да прођу одговарајућу обуку, како би испунили услове за избор.
„Предлогом уставних амандмама који су упућени Венецијанској комисији предвиђено је да кандидати који се први пут бирају у судове и јавна тужилаштва морају проћи одговарајућу обуку у институцији која је за то надлежна“, рекла је министарка Кубуровић.
Такође, министарка правде указала је да је радним текстом Уставног закона који је истовремено објављен са предлогом уставних амандмана, прецизирано да ће се Закон о Правосудној академији усагласити са предложеним уставним променама, уз прецизирање да ће врста обуке зависити од дужине радног искуства и врсте посла који су кандидати обављали.
Додала је да Европска комисија указује да треба радити на јачању иницијалне и сталне обуке као и да кроз јачање капацитета Правосудна академија треба да буде права тачка уласка на судијску функцију.
 
„Свакако оно што нам предстоји је детаљна реформа, не само Правосудне академије, већ и реформа која ће пратити измене и Закона о судијама, Закона о уређењу судова, Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом савету судства, Закона о Високом савету тужилаштва... Очекује нас велики посао и верујем да ћемо сви заједно учествовати у изради будућих нацрта закона, у чијој изради ће пресудну улогу имати струка“, закључила је Кубуровић. 
 
Ненад Вујић директор Правосудне академијe, у свом уводном излагању између осталог рекао: "Национална стратегија реформе правосуђа означава Правосудну академију као једног од кључних актера у процесу реформи, предвиђајући известан број нових функција које та институција за правосудну обуку треба да преузме. Правосудна академија активно ради на стварању услова који треба да омогуће да Правосудна академија одрживо спроводи почетну и сталну обуку, кроз развој техничких и организационих капацитета и како би се достигнути ниво квалитета рада и обука даље унапређивао. У светлу предлога уставних амандмана Академији предстоји даљи рад на развоју, уз учешће свих нас овде данас окупљених, како би била у потпуности спремна да досегне постављене циљеве.
Вујић је додао да се у извештајима о напредку Србије у приступању ЕУ за период од 2014. закључно са 2017. годином значајно већа пажња посвећује из године у годину значају и улози Правосудне академије у деловима извештаја који се односе на стручност и оспособљеност и квалитет правосуђа. У извештајима се наглашава важност успостављања јасног и транспарентног система избора, кроз обуке и селекцију и управљање каријером представника правосуђа у складу са европским стандардима исто тако се наглашава потреба за сталном обуком кроз Правосудну академију у циљу јачања квалитета правосуђа.
У извештају за 2016. већ у Политичким критеријумима наводи се следеће: „Правни оквир још увек није у складу са европским стандардима, остављајући тако простора за политички утицај приликом избора и именовања судија и тужилаца. У решавању недостатака наведених у наставку, Србија у наредном периоду треба посебно да: измени уставне одредбе које се односе на систем за избор и управљање каријером у складу са европским стандардима који се односе на независност правосудног система.”
Приметно је да Комисија више него претходних година инсистира и на потреби за даљим унапређењем Правосудне академије наводећи да је Правосудна академија  институција одговорна за иницијалну и континуирану обуку судија и тужилаца. Даља реформа Академије је потребна како би побољшала своје професионалне, финансијске и административне капацитете тако да она може постати обавезна тачка уласка у судијску професију. Механизам контроле квалитета за процену ефикасности правосудне обуке тек треба да буде успостављен. Честе промене у законодавству и недовољна обученост чине правни амбијент изазовом за правосуђе, што доводи до недоследности у судској пракси. Постоји велика потреба за практичним стручним усавршавањем за све категорије запослених одговорних за квалитет правде, односно правосуђа.”
 
Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда се скупу обратио следећим речима:" Задовољство ми је да вас поздравим у име Врховног касационог суда и Високог савета судства. Сматрам да је значајно што је Правосудна академија изашла у јавност са представљањем Годишњег извештаја и приказом о реализованим активностима за 2017. годину, ради упознавања и опште и стручне јавности са резултатима њеног рада. У тренутку када се предлажу измене Устава Републике Србије у делу за правосуђе,  као једно од кључних питања поставило се и питање положаја Правосудне академије и њене улоге у стварању професионалног, ефикасног и одговорног судства. Треба имати у виду да се кључним међународним документима истиче значај обуке носилаца правосудних функција и уска повезаност почетне и сталне обуке са независношћу и ефикасношћу укупног правосудног система. И Закон о судијама стручно усавршавање дефинише као право и обавезу судије да своје знање унапређује и усавршава, о трошку државе и у складу са посебним законом. 
У претходном периоду Врховни касациони суд је у сарадњи са Правосудном академијом и уз подршку међународних партнера, кроз резализацију разних програма и пројеката, спровео низ заједничких активности и обука. 
Посебно могу да истакнем обуку за председнике судова у Републици Србији, подељену у четири тематске целине, и то: „Управљање судовима и руковођење“; „Управљање предметима“; „Управљање финансијама“ и „Израда и спровођење програма решавања старих предмета“.
Имајући у виду сложеност послова и велики број изазова са којима се председници судова суочавају у свакодневном раду, од изузетног значаја су обуке које могу да помогну да председници судова континуирано унапређују знања и вештине у вези са управљањем судом, тако да суд ради ефикасније, решава предмете и проблеме грађана и правних субјеката који се суду обраћају тражећи „правду“. Циљ оваквих обука мора да буде унапређење и истовремено уједначавање начина управљања у свим судовима у Републици Србији, јачање ефикасности, делотворности, транспарентности рада и побољшање квалитета обављања свих врста послова у суду, у складу са надлежностима и овлашћењима која суд има, те са овом врстом обуке треба наставити и у наредном периоду. 
Такође, Високи савет судства искористио је своје законско овлашћење и у случају битних промена прописа, због увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судија уочених приликом вредновања њиховог рада, доносио је одлуке о обавезној обуци судија.
Као добар пример сарадње, могу да истакнем Закон о спречавању насиља у породици, где је Правосудна академија имала важну улогу, управо због тога што је организовала и спровела обуку  широм Србије. Да смо се добро припремили за примену овог закона показале су и бројке: за пет месеци пријављено је 20.000 лица због породичног насиља, а судови су одлучивали о око 7.000 мера.
У претходном периоду посебна пажња била је усмерена на примену Европске конвенције за заштиту људских права и праксу Европског суда за људска права. 
Као председник Врховног касационог суда подржао сам рад Националне мреже за примену европских стандарда судске заштите људских права у Републици Србији, коју је Правосудна академија успоставила уз подршку ЕУ Пројекта „Јачање капацитета Правосудне академије“, а затим и организовала обуку за чланове мреже и радионице за судије и судијске помоћнике  и с тим у вези креирала „Практични водич за примену Европске конвенције о људским правима у Републици Србији.“ 
Чињеница да постоје одређена права чија заштита има универзални, наднационални карактер конкретизована је кроз Европску конвенцију и успостављање механизма Европског суда за људска права. Упознавање са стандардима Савета Европе и ЕУ у области заштите људских права, ствара појачану обавезу за Правосудну академију да кроз заједнички рад са судијама и тужиоцима континуирано улажe напоре за успостављањем везе између наших судова и Европског суда за људска права, јачајући тиме улогу домаћих судова.
Значајно је ангажовање судија Врховног касационог суда у раду Правосудне академије. Чак 75% судија овог суда учествују у њеном раду, било као чланови Управног одбора или Програмског савета, било као предавачи или чланови испитних комисија. Са таквом праксом наставиће се и убудуће. У процесу унапређења ефикасности судова, остваривању независног, професионалног и транспарентног судства, спречавања и кажњавања корупције у правосуђу, заштите и промоције људских права и слобода, Врховни касациони суд ће и убудуће подржати пројекте који доприносе јачању капацитета судства. 
Јасно је да има још доста да се уради, како би Правосудна академија била препозната у јавности као кључна институција која подиже професионалност и квалитет правосуђа у Србији. Носиоци правосудних функција морају да буду стручно оспособљени и да одговоре све већим професионалним изазовима, те се значај обуке коју спроводи Правосудна академија мора тако и схватити.”
 
Јасмина Киурски, заменик Републичког јавног тужиоца Републике Србије, у свом излагању је изјавила: 
”Републичко јавно тужилаштво подржава развој капацитета Правосудне академије, нарочито у области стручног усавршавања јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, које је значајно за ефикасно и квалитетно обављање јавнотужилачке функције. Поздрављамо реализацију пројекта „Подршка Европске уније Правосудној академији“ и наглашавамо да са Правосудном академијом имамо успешну сарадњу у спровођењу општег програма сталне обуке и пројеката у области корупције и привредног криминала, пресуда Европског суда за људска права, злочина из мржње, насиља у породици и др. Овим пројектима се јачају како капацитети Правосудне академије, тако и капацитети јавног тужилаштва за борбу против криминала и кривично гоњење извршилаца кривичних дела.”
 
Ингве Енгстром, шеф сектора за сарадњу делегације Европске уније је у свом обраћању рекао: ”Задовољство ми је да видим институцију, коју ЕУ годинама подржава, да се појављује пред правничком заједницом и јавним мњењем да би представила своја достигнућа. Наш годишњи Извештај о напретку Србије за 2018. је објављен прошле недеље и у њему је истакнута потреба да се унапреде капацитети и професионализам Правосудне академије. ЕУ стоји иза ње да подржи напоре у овој области, схватајући да су за коначну консолидацију обуке у правосуђу у Србији потребни још извесно време и експертиза.” 
Александар Степановић судија Апелационог суда у Београду и председник Управног одбора Правосудне академије је присутне поздравио следећим речима:  
”Правосудна академија обавља делатност од јавног интереса за Републику Србију и надлежна је за организацију и спровођење почетне обуке кандидата за будуће судије и тужиоце, сталне обуке судија и тужилаца у складу са потребом праћења и примене нове регулативе, али и потребама додатног стручног усавршавања судија и тужилаца.
Без стручног и професионалног кадра није могуће говорити о ефикасности и квалитету правосудног система, а без јасних критеријума и мерила за избор на правосудне функције ни о поверењу јавности у правосуђе.
Поред јасних критеријума и мерила за избор и напредовање, почетна и стална обука имају за циљ да допринесу професионалном, независном и непристрансом поступању и обављању судијске и тужилачке функције.
Пред правосудни систем Србије постављају се захтеви за увођењем система избора заснованог на јасним и предвидивим критеријумима – избор у складу са знањем и резултатима,  увођењем система напредовања у складу са оствареним резултатима и сталним стручним усавршавањем, што за циљ има подизање поверења јавности у правосуђе и јачање независности и непристрасности у поступању.
У складу са Законом о Правосудној академији, Управни одбор управља њеним радом, у саставу од девет чланова. Четири члана из реда судија у Управни одбор именује Високи савет судства, од којих два члана на предлог удружења судија. Државно веће тужилаца именује два члана из реда тужилаца, од којих једног на предлог удружења тужилаца.
Дакле, две трећине чланова Управног одбора именују Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
Три члана Управног одбора именује Влада Републике Србије, од чега једног из реда запослених у Правосудној академији.
Морам да нагласим да је Управни одбор и у првом и у другом мандату све значајне одлуке за рад Академије доносио једногласно, без прегласавања чланова Управног одбора.
Управни одбор је у 2017. години донео важне акте за рад Академије, посебно Стратегију развоја и Акциони план Правосудне академије за период 2016-2020; Програм сталне обуке Правосудне академије за 2018. годину; Програм пријемног испита за судијске и тужилачке приправнике и План и програм оспособљавања приправника.
Рад Правосудне академије омогућава да се:
а) Кроз програм почетне обуке врши селекција и припрема будућих носилаца правосудних функција, чиме се уводе објективни критеријуми за први избор. Конкурс за полазнике објављује Академија, а број полазника почетне обуке одређују Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Пријемни испит на Правосудној академији састоји се из писменог и усменог дела и теста личности који спроводи Испитна Комисија састављена од троје судија и два тужиоца. Спровођење пријемног испита прати Управни одбор и Програмски савет, а цео ток пријемног испита одвија се јавно, док је за усмени део обезбеђен и директан пренос.
У складу са програмом почетне обуке, поред практичног рада са менторима, полазници почетне обуке стичу знања и унапређују вештине комуникације и управљања поступком и упознају се са етичким стандардима који обавезују носиоце правосудних функција.
б) Кроз редовну сталну обуку обезбеђује се побољшање рада носилаца правосудних функција и уводи додатни критеријум приликом вредновања њиховог рада и напредовања.
Приликом израде програма сталне обуке, општи принцип је да се води рачуна о броју предмета у појединим областима права, унапређењу рада и техникама.
Такође, приликом израде програма сталне обуке узимају се у обзир и новоусвојени, базични, закони у складу са опредељењем Србије за реформу правосуђа, примена прописа у борби против корупције, упознавање судија и тужилаца са стандардима и правним тековинама ЕУ и обавезама правосуђа у поступку придруживања као и примењивање међународних конвенција о људским правима.
Већи број закона прописују обавезну обуку судија и тужилаца који поступају у одређеној материји. Тако Закон о малолетницима, Закон о спречавању насиља у породици, Закон о финансијским истрагама и борби против корупције прописују обавезну специјализацију судија и тужилаца.
Правосудна академија, у складу са законским овлашћењима, организује и успешно реализује специјалистичке обуке за судије и тужиоце.
ц) Путем посебне сталне обуке додатно се унапређују знања и вештине судија и тужилаца, која нису правног каратктера, али су неопходна за квалитетно и ефикасно поступање и решавање предмета. Ова знања укључују пре свега управљање поступком и предметима, употребу база података, општу и рачуноводствену форензику, познавање економско – финансијских правила и докумената и друго.
У складу са обавезама из Акционог плана за Поглавља 23 и 24, као и циљевима које је Академија поставила у Стратегији развоја и Акционом плану Правосудне академије за период 2016-2020, Академија ће наставити да ради на унапређењу програма почетне обуке, развијању програма сталне обуке, развијању посебне обуке о праву Европске уније, даљем развоју критеријума и мерила за избор ментора и предавача, на инфраструктурном и кадровском јачању капацитета Академије, како би одговорила преузетим обавезама и адекватно се припремила за изазове које је очекују у наредном периоду.”
 
Бранислава Апостоловић судија Врховног касационог суда и председник Програмског савета Правосудне академије је поводом данашње презентације изјавила: "Задовољство ми је да вам се обратим поводом представљања активности које је Правосудна академија предузела у претходном периоду, а у чијем креирању и реализацији је активно учествовао Програмски савет.
Дозволите ми само кратко да вас подсетим. Програмски савет је професионално тело Правосудне академије. Ради у саставу од 15 чланова, који долазе искључиво из реда носилаца правосудних функција, представника других правосудних професија, судског и тужилачког особља и корисника почетне обуке.
Програмски савет је по Закону о Правосудној академији, између осталог, надлежан за утврђивање предлога програма почетне обуке судија и тужилаца и предлога програма сталне обуке судија и тужилаца за наредну годину.
Када је реч о програму почетне обуке, Правосудна академија је ове године уписала осму генерацију полазника, што је укупно до сада уписаних 210 полазника. Од тог броја 132 полазника је успешно окончало програм обуке, а 40 полазника је предложено за први избор на судијску или тужилачку функцију.
У резимеу који је Правосудна академија припремила можете видети каква је старосна и полна структура полазника, која је просечна оцена остварена на студијама и друге податке.
Данас бих више пажње посветила реализаицји програма сталне обуке у 2017. години.  
Управни одбор је, уз добијену сагласност Високог савета судства и Државног већа тужилаца, усвојио Програм сталне обуке за 2017. годину за судије и тужиоце, судијско и тужилачко особље, а обухватио је следеће области: кривично, грађанско, радно, привредно, управно и прекршајно право, област људских права и унапређење посебних знања и вештина.
Проценат реализације дефинисаних програма показује да су теме биле добро дефинисане и планиране, да је постојао висок степен одазива учесника, као и да су предавачи који су били ангажовани на реализацији програма високо оцењени приликом евалуације од стране учесника.
Напомињем да предавачи долазе из реда носилаца правосудних функција и то пре свега из судова републичког ранга и Републичког јавног тужилаштва, затим из реда професора правне, економске, саобраћајне или друге струке. Правосудна академија са задовољством прихвата и ангажовање страних предавача и експерата, који својим посебним знањима и искуством могу да допринесу квалитету предавања по различитим областима.
Значајно је да 75% судија Врховног касационог суда учествује у раду Правосудне академије, као чланови Управног одбора или Програмског савета или као предавачи.
У 2017. години било је ангажовано укупно 1373 предавача и присуствовало је 10830 учесника на семинарима.
У резимеу који је Правосудна акдемија припремила, можете видети проценат реализације програма сталне обуке за 2017. годину.
Највећи број обука спроведен је из области кривичног права (43,11%), затим грађанског права (18,05%) и посебних знања и вештина (20,30%). У реализацији програма, Правосудна академија користила је помоћ међународних партнера, ЕУ, УСАИД-а, ОЕБС-а, Савета Европе, UNDP и других донатора и партнера.
Када је реч о врстама материја које су највише обрађиване, из области кривичног права највише обука било је на тему Насиље у породици (76%), а из области грађанског права на тему Извршење и обезбеђење (28%). Из области посебних знања и вештина посебан акценат је стављен на теме Односи са јавношћу и комуникација (36%) и Медијација (20%).
Правосудна академија посебну пажњу из године у годину посвећује обуци из области заштите људских права, односно примене Европске конвенције за заштиту људских права и слобода и приближавању праске Европског суда за људска права. Теме се обрађују по члановима Конвенције. У том смислу, Правосудна академија је, у сарадњи са ЕУ пројектом за унапређење капацитета Правосудне академије, објавила Практични водич за примену Европске конвенције у РС, који има за циљ да корисницима додатно пружи упутства за разумевање и примену Конвенције и начина на који Европски суд поступа. Ја се надам да ће све судије у Србији бити у прилици да добију овај Водич и да га користе.
Правосудна академија све више уводи и програме обуке из области права Европске уније у грађанским, кривичним и привредним стварима. Наиме, када Република Србија, постане пуноправна чланица ЕУ, биће у обавези да поштује прописе и правила по којима Унија функционише. Ако нека држава прекрши обавезујућа правила или делује супротно интересима ЕУ, против ње се може повести поступак пред Европским судом правде. Дакле, од изузетног је значаја да се благовремено ради на пуном подизању свести и разумевању како функционише ЕУ, да се додатно носиоцима правосудних функција приближи поступање Европског суда правде, надлежност Суда, процедуре и судска пракса.
Оно што је кључно код сваке обуке јесте евалуација, и то евалуација како самог курикулума тако и предавача, организације семинара, квалитет предавања и тд.
Стога је Правосудна академија, у сарадњи са ЕУ пројектом за унапређење капацитета Правосудне академије, развила Модел евалуације и процене утицаја образовних активности у почетној и сталној обуци.  Када смо питали учеснике које примедбе и предлоге имају у вези са побољшањем квалитета и услова рада на обукама, закључак је да постоји потреба за чешћим организовањем семинара, да је програме обуке потребно обогатити примерима из праксе. У складу са тим, Програмски савет је одлучио да акценат у наредном периоду треба ставити на практичну примену наученог, са конкретним задацима, са организацијом рада у мањим интерактивним радионицама и групама.
Сматрам да и даље Правосудна академија треба да настави добру праксу комуникације са Високим саветом судства и Државним већем тужилаца, како би се заједнички дефинисале потребе носилаца правосудних функција за посебним врстама обука, које су то обавезне обуке које Академија треба да организује, да ли постоје обуке које по својој актуелности захтевају да им се посвети већа пажња.
Поред евалуације обука и упитника који се редовно шаљу судијама и тужиоцима, током 2017. године увели смо праксу организовања фокус група, које окупљају судије и тужиоце свих нивоа, са циљем да кроз фокус групе додатно проверимо резултате упитника и евалуација.
У наредном периоду, Програмски савет ће више пажње посветити менторима и предавачима, њиховом избору и оцени њиховог рада. С тим у вези, Правосудна академија је, у сарадњи са ЕУ пројектом за јачање капацитета Правосудне академије, развила Смернице за избор ментора и оцену менторства и Протокол менторства, као и Унапређени програм обуке ментора и предавача.
Правосудна академија, Управни одбор и Програмски савет, ментори и предавачи, стално улажу напоре да се унапреди рад Академије, да се континуирано унапређује квалитет програма и предавања, методи учења и начин одабира предавача. Посебну пажњу у наредном периоду Академија ће посветити подизању транспарентности у раду. С тим у вези, сви документи које сам поменула у излагању, своје место ће наћи на новој интернет страници Правосудне академије ради упознавања и њихове доступности општој и стручној јавности, a о којој ћете имати прилике да чујете нешто више у наставку конференције."
 
Вођа пројекта „Подршка ЕУ Правосудној академији“ Хуан Карлос да Силва истакао је специфичност Поглавља 23 наводећи да се утицај овог Поглавља не ограничава само на једну област државних или друштвених активности, већ да утиче на односе и привреду у целини, као и на само управљање државом. "Будући да се Поглавље 23 бави једним од институционалних центара, за остваривање циљева овог поглавља потребна је стратегија двоструког добитка. То није игра у којој једни добијају, а други губе. Напротив, успешни резултати у Поглављу 23 представљају најзначајније достигнуће за обе стране. У супротном, то би значило да ће и Европска унија и Србија изгубити", додао је Да силва. 
"Законски оквир предвиђа да Правосудна академија служи као центар за управљање знањем у оквиру правосуђа. И Европска унија, кроз значајне доприносе, подржава унапређење техничких капацитета Правосудне академије због кључне улоге коју ова институтиција има. Ово је био рад тима од 60 високо квалификованих и мотивисаних људи, стручњака и административног особља из седам европских земаља. Дали смо свој максимум; и мислим да смо ми делом заслужни што Правосудна академија данас не изгледа као пре две године када смо почели са радом ", закључио је вођа пројекта „Подршка ЕУ Правосудној академији“. 
 
Аутор фотографија: Фонет/Зоран Мрђа 

Извештај

Величина: 1.8 MB
Преузимање

Извештај I

Величина: 1.09 MB
Преузимање