Декларација по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света, „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације. Није била правно обавезујућа већ више део међународног обичајног права све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице. Представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и о економским, социјалним и културним правима.
Поред овог глобалног нивоа заштите људских права који се остварују кроз инструменте УН за развој и заштиту људских права на европском регионалном нивоу од нарочитог је значаја Конвенција о заштити људских права и основних слобода Савета Европе, донета 1950. године која не само да штити основна људска права и слободе већ установљава и механизам надзора над њиховим остваривањем и заштитом.
Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.
Ове године Међународни дан људских права посвећен је обележавању 20 година од оснивања Канцеларије високог комесара УН, 21. децембар 1993. године. Генерална Скупштина УН основала је овај орган поступајући по препорукама усвојеним на Светској конференцији о људским правима одржаној нешто раније у Бечу, када је усвојена Бечка декларација и програм акције који означавају јачање даљих напора у заштити и промовисању људских права у свету. Високи комесар за људска права делује као снажан ауторитет и глас жртви,залаже се да стандарди људских права буду спроведени кроз програме УН како би мир и сигурност, развој и људска права као три најзачајнија стуба система УН били међусобно повезани и условељени.
У свету је протеклих 20 година дошло до темељног напретка у унапређењу права жена, развоја међународног права за утврђивање одговорности за кршење људских права, зашти и промоцији права маргинализованих група и много веће разумевање универзалности и недељивости људских права.
Као чланица Уједињених нација Република Србија настоји да допринесе унапређењу толеранције, једнакости и равноправности и да обезбеди заштиту људских права. "Србија је постигла напредак у области поштовања људских права, позитиван је знак што власти приступају питањима људских права на миран и прагматичан начин", нагласила је приликом посете Републици Србији јуна ове године Висока комесарка УН за људска права Нави Пиллаy, наводећи да је свесна да се Србија суочава са изазовима који захтевају значајне напоре и ресурсе, као рецимо питање права на хиљаде интерно расељених лица и избеглица, незапослених и права мањина.
Напредак Републике Србије на пољу људских права признат је током недавног другог циклуса Универзалног перодичног прегледа Савета за људска права УН у јануару 2013. године. Република Србија је од 67 земаља чланица Уједињених нација добила 144 препоруке од којих је прихватила 139. Велики број добијених препорука које се односе на забрану дискриминације, унапређење положаја права националних мањина, деце и особа са инвалидитетом, родну равноправност, спречавање насиља у породици, спречавање трговине људима Република Србија већ спроводи. Такође, истакла је да у Репбулици Србији још увек постоје проблеми које треба превазићи и који се односе на положај Рома, особа са инвалидитетом, новинара и бранитеља људских права, избеглица и интерно расељених лица. Поред тога, указала је да треба предузети одговарајуће мере у циљу гарантовања слободе окупљања, пре свега, ЛГБТ особа, као и решавања питања насиља у породици.
Независно, непристрaсно, професионално, ефикасно и одговорно правосуђе.
Мисија
Стварање услова за развој стучности носилаца правосудних функција кроз успостављене јасне, мерљиве и објективне критеријуме за избор и напредовање и њихову обуку и усавршавање, у складу са основним вредностима и принципима на којима се заснива правосудни систем.
Циљ
Израда и спровођење програма обуке за носиоце правосудних функција и запослених у правосуђу, ради стицања нових и унапређења стечених знања, посебних способности и вештина, као допринос јачању професионалног и одговорног правосудног система.
