Фотографије са министарског форума.

Извор: Министарство правде

Министарка правде је подсетила да је 2013. године Национална стратегија реформе правосуђа за период 2013-2018. године, коју је усвојила Народна скупштина Републике Србије, предвиђала независност, непристрасност, стручност, одговорност и ефикасност правосуђа, као пет основних начела реформе правосуђа. Она је навела да су током тих пет година од доношења Стратегије, предузете многе значајне реформе, како би се постигли ти стратешки циљеви. „Постигнут је напредак, али сигурно још има много простора за даља побољшања”, истакла је Кубуровић.

Министарка је навела да су главна начела, као смернице за даље реформе, остала иста: “Ефикасност и квалитет правосудног система, заједно са независношћу правосуђа, представљају три стране троугла,које гарантују ефективност правосудног система у целини”, истакла је министарка правде и додала да текућа реформа Устава Републике Србије представља сјајну и ретку прилику да се ојачају и побољшају сви аспекти правосудног система и да се створи чврста основа за све будуће реформе.

Говорећи о уставној реформи, минстарка Кубуровић је истакла да њен циљ треба да буде елиминисање политичког утицаја на правосуђе са једне стране и, са друге стране, стварање основе за стручније, ефикасније и одговорније правосуђе.

Министарка правде је указала да је један од задатака из Акционог плана за Поглавље 23 био и израда и усвајање новог Закона о заштити података о личности. Она је истакла да предлог тог закона, чији је текст добио позитивно мишљење Европске комисије и „Евроџаста“, коначно усвојила Влада и тренутно се налази у скупштинској процедури.

Као највеће активности и изазове, министарка је издвојила - бесплатну правну помоћ, ИКТ и алтернативно решавање спорова (АРС).

„Подстицање ефикасности и квалитета правде је тесно повезано са приступом правди. Министарство правде је уложило велике напоре у овој области. С тим у вези, Влада Србије је у септембру коначно усвојила Нацрт Закона о бесплатној правној помоћи, након широке и дуготрајне јавне дебате, опсежних консултација и ревизија неколико нацрта, које су трајале дуже од 10 година”, истакла је Кубуровић.

Она је рекла да је циљ овог закона да се обезбеди ефективан и равноправан приступ правди, да се успоставе стандарди за одговорност и контролу квалитета услуга, као и да се успостави евиденција о пружаоцима услуга бесплатне правне помоћи.

„Очекује се да предлог закона буде пред народним посланицима током октобра“, навела је министарка правде.

Кубуровић се осврнула и на кораке, који су предузети и на плану информационих технологија.

„Успостављање Правосудно-информационог система, који је омогућио електронску размену података у реалном времену између правосудних органа са једне стране и других државних институција, допринело је значајном унапређењу ефикасности целог правосудног система“, истакла је министарка Кубуровић. Она је додала да се остварују и важни кораци на плану дефинисања алата за оцену и стандарда квалитета. „Успостављен је Систем централне статистике како би се на дневном нивоу генерисали извештаји о раду судова. Систем тренутно прикупља ажуриране податке из судова опште надлежности, генерише и објављује извештај преко веб страница судова и Министарства правде“,указала је министарка.

Она је додала да је Министарство правде увело и апликацију „е-Суд“, која се већ користи у Управном суду и у потпуности дигитализује управне спорове. „Према плану развоја е-правосуђа, „е-Суд“ ће се проширити на поступке пред привредним судовима, што ће довести до значајних уштеда како за суд, тако и за странке“, нагласила је Кубуровић.

„Морамо рећи да је Србија остварила значајна побољшања од 2017. године када је реч о охрабривању судова да своју пажњу усмере на организовање рада тако да се пружи подршка медијацији“, рекла је министарка и додала да је ове јесени заузет стратешки приступ унапређењу примене медијације.

На крају, министарка Кубуровић је истакла да је Република Србија на највишем нивоу посвећена борби против финансијског криминала, укључујући и прање новца и финансирање тероризма.

„Последње три године Србија је спровела значајне нормативне и институционалне реформе, при томе изражавајући јасну политичку вољу на највишем нивоу у борби против прања новца“, нагласила је министарка.

Она је указала да је усвајањем новог Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала, тероризма и корупције, створена јака нормативна основа за успостављање новог система организације рада тужилаштава и судова, као и за јачање стручних ресурса државних органа - нпр. увођење финансијских форензичара.

Министарка је рекла да су формирана четири регонална центра за борбу против корупције и криминала, да је проширена је надлежност Тужилаштва за организовани криминал, као и да виша тужилаштва у оквиру којих су формирани наведени центри, сада имају могућност формирања и тзв. ударних група.

„Више од 300 судија, тужилаца, полицајаца и представника других релевантних институција прошло је обуку за ефикасно спровођење овог закона. Већ имамо и прве резултате примене закона – за нешто више од седам месеци судови су изрекли 142 осуђујуће пресуде од којих су 54 затворске казне“, истакла је Кубуровић.

На маргинама форума, министарка Кубуровић састала се и са Комесарком за правосуђе, права потрошача и равноправност полова Вером Јуровом са којом је разговарала о спровођењу Акционог плана за Поглавље 23 и даљој подршци Европске уније Србији у процесу евроинтеграција.