Јавна расправа ће трајати до 4. марта, а Министарство правде је позвало заинтересоване стране да му доставе своје примедбе, предлоге, сугестије и коментаре у том року.

Поред промене имена Агенције за борбу против корупције у назив Агенција за спречавање корупције, Нацрт новог закона проширује овлашћења Агенције, пооштрава контролу имовине јавних функционера, јасније дефинише сукоб интереса, кумулацију јавних функција, поступак пред Агенцијом и друго.

Једна од најбитнијих новина је проширење круга повезаних лица чију имовину и приходе је јавни функционер дужан да пријави Агенцији. Ова обавеза је проширена на родитеље и децу, односно усвојитеље и усвојенике јавног функционера, независно од тога да ли живе са њим у истом породичном домаћинству или не.

У образложењу овог решења наводи се да искуство Агенције показује да ваžжећи Закон оставља велики простор за злоупотребе и прикривање стварне вредности имовине и прихода јавних функционера.

Нацрт закона прописује за ситуације које су честе у пракси, да када јавни функционери буду поново изабрани, именовани или постављени на исту јавну функцију, а код којих није дошло ни до каквих промена у односу на податке из претходно поднетог Извештаја, нису дужни да поново подносе Агенцији Извештај, али јесу дужни да је о томе у писаној форми обавесте у року од 30 дана.

Да би Извештај о примањима и приходима био тачан и потпун потребно је да функционер пријави податке о свим својим примањима, а пошто извештаји о томе, по правилу, не стижу до краја јануара, Нацрт закона рок за извештај уподобљује са роком за подношење годишње пореске пријаве за утврђивање пореза на доходак грађана.

У образложењу текста Нацрта, напомиње се да се у циљу појачане заштите јавног интереса, уводи обавеза функционера да у Извештају пријави и податке о уделу и акцијама правног лица у коме правно лице у којем функционер поседује удео или акције, има преко три одсто удела или акција.

Такође, будући да је у пракси велики број Извештаја формално-технички неисправан, што знатно отежава и успорава њихову обраду и верификацију, према новом законском решењу, Извештај који није поднет у складу са општим актом Агенције сматра се да није поднет.

Нацрт закона прописује изузетак који се тиче јавности података из Извештаја функционера у државним органима из закона којим се уређује организација и надлежност државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, па тако ти подаци нису јавни до истека рока од две године по престанку јавне функције.

Агенцији се даје изричито овлашћење да обавља ванредну проверу података из Извештаја у случају сумње да функционер у Извештају није пријавио тачне и потпуне податке.

Новина је и решење које изричито прописује да Агенција прати имовинско стање не само јавног функционера, већ и повезаних лица чију је имовину и приходе функционер дужан да пријави Агенцији, као и у прецизнијем уређењу поступка за утврђивање разлога несагласности.

Агенција добија ново овлашћење у поступку провере Извештаја - право да захтева да поред чланова породице и повезана лица непосредно доставе податке о својој имовини и приходима у року од 30 дана, уколико постоји сумња да јавни функционер прикрива стварну вредност своје имовине и прихода.

Надлежност Агенције према Нацрту треба да буде проширена и на могућност подношење кривичних пријава, захтева за покретање прекршајног поступка и иницијатива за покретање дисциплинског поступка.

Поред тога, осим подношења иницијатива за доношење или измену прописа, надлежност Агенције се проширује и на давање мишљења о нацртима закона који се тичу борбе против корупције.

То значи да ће надлежна министарства у поступку припреме закона морати о решењима садржаним у нацртима тих закона да прибављају мишљење Агенције.

Битну новину у односу на важећи закон представља и проширење надлежности Агенције на спровођење анализа ризика од корупције у раду органа јавне власти и сачињавање извештаја са препорукама за отклањање тих ризика, чиме се, како сматра писац текста Нацрта, обезбеђује нови механизам за успостављање и унапређење институционалног интегритета, односно система националног интегритета.

Ради заштите јавног интереса, смањења ризика од корупције и јачања интегритета, нова законска решења предвиђају да органи јавне власти Агенцији на њен захтев доставе у року од 15 дана сва документа и информације којима раполажу и да Агенцији омогуће непосредан увид у та документа.

Прописано је и да Агенција може, ради обављања послова из своје надлежности, прибављати податке од банака, финансијских институција и других правних лица, уз сагласност јавног функционера.

Нацрт закона прописује и нову забрану која каже да јавни функционер не сме да употреби, ради стицања користи или погодности за себе или другог или проузроковања штете другом, информације до којих дође у обављању јавне функције, ако те информације нису доступне јавности.

Битне новине у односу на важећи закон тичу се сукоба интереса, неспојивости и кумулације јавних функција.

Нацрта закона је прописао рок од пет дана у којем је јавни фукционер дужан да обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који функционер или са њим повезано лице има.

Агенција даје мишљење о постојању сукоба интереса у року од 15 дана, а ако јавни функционер тражи мишљење о постојању сукоба интереса у поступку јавних набавки, Агенција даје мишљење у року од осам дана.

Прописан је рок од две године у којем Агенција покреће по службеној дужности поступак у коме одлучује о постојању сукоба интереса, а тај рок се рачуна од момента поступања или непоступања јавног функционера које је изазвало сумњу у постојање сукоба интереса.

Нацртом закона прописује се забрана јавном функционеру да обавља послове саветовања правних и физичких лица о питањима у вези са јавном функцијом на којој се налази, осим у случајевима када је на то обавезан. Поред тога, прописује се забрана обављања функција у правним лицима са учешће приватног капитала, као и вршење управљачких права.

У образложењу Нацрта закона напомиње се да је кумулација јавних функција уређена на суштински другачији начин.

Тако да од правила да функционер сме да обавља само једну јавну функцију постоје само два изузетка.

• Први изузетак су ситуације када је функционер Уставом или законом обавезан да истовремено обавља две или виšе јавних функција (рецимо председник Врховног касационог суда истовремено је и председник Високог савета судства).
• Други изузетак су функционери који обављају две или више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом.

Све законске измене за детаљним образложењем видљиве су на сајту Министарва правде.