Javna rasprava će trajati do 4. marta, a Ministarstvo pravde je pozvalo zainteresovane strane da mu dostave svoje primedbe, predloge, sugestije i komentare u tom roku.

Pored promene imena Agencije za borbu protiv korupcije u naziv Agencija za sprečavanje korupcije, Nacrt novog zakona proširuje ovlašćenja Agencije, pooštrava kontrolu imovine javnih funkcionera, jasnije definiše sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, postupak pred Agencijom i drugo.

Jedna od najbitnijih novina je proširenje kruga povezanih lica čiju imovinu i prihode je javni funkcioner dužan da prijavi Agenciji. Ova obaveza je proširena na roditelje i decu, odnosno usvojitelje i usvojenike javnog funkcionera, nezavisno od toga da li žive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu ili ne.

U obrazloženju ovog rešenja navodi se da iskustvo Agencije pokazuje da važžeći Zakon ostavlja veliki prostor za zloupotrebe i prikrivanje stvarne vrednosti imovine i prihoda javnih funkcionera.

Nacrt zakona propisuje za situacije koje su česte u praksi, da kada javni funkcioneri budu ponovo izabrani, imenovani ili postavljeni na istu javnu funkciju, a kod kojih nije došlo ni do kakvih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja, nisu dužni da ponovo podnose Agenciji Izveštaj, ali jesu dužni da je o tome u pisanoj formi obaveste u roku od 30 dana.

Da bi Izveštaj o primanjima i prihodima bio tačan i potpun potrebno je da funkcioner prijavi podatke o svim svojim primanjima, a pošto izveštaji o tome, po pravilu, ne stižu do kraja januara, Nacrt zakona rok za izveštaj upodobljuje sa rokom za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.

U obrazloženju teksta Nacrta, napominje se da se u cilju pojačane zaštite javnog interesa, uvodi obaveza funkcionera da u Izveštaju prijavi i podatke o udelu i akcijama pravnog lica u kome pravno lice u kojem funkcioner poseduje udeo ili akcije, ima preko tri odsto udela ili akcija.

Takođe, budući da je u praksi veliki broj Izveštaja formalno-tehnički neispravan, što znatno otežava i usporava njihovu obradu i verifikaciju, prema novom zakonskom rešenju, Izveštaj koji nije podnet u skladu sa opštim aktom Agencije smatra se da nije podnet.

Nacrt zakona propisuje izuzetak koji se tiče javnosti podataka iz Izveštaja funkcionera u državnim organima iz zakona kojim se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, pa tako ti podaci nisu javni do isteka roka od dve godine po prestanku javne funkcije.

Agenciji se daje izričito ovlašćenje da obavlja vanrednu proveru podataka iz Izveštaja u slučaju sumnje da funkcioner u Izveštaju nije prijavio tačne i potpune podatke.

Novina je i rešenje koje izričito propisuje da Agencija prati imovinsko stanje ne samo javnog funkcionera, već i povezanih lica čiju je imovinu i prihode funkcioner dužan da prijavi Agenciji, kao i u preciznijem uređenju postupka za utvrđivanje razloga nesaglasnosti.

Agencija dobija novo ovlašćenje u postupku provere Izveštaja - pravo da zahteva da pored članova porodice i povezana lica neposredno dostave podatke o svojoj imovini i prihodima u roku od 30 dana, ukoliko postoji sumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine i prihoda.

Nadležnost Agencije prema Nacrtu treba da bude proširena i na mogućnost podnošenje krivičnih prijava, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka.

Pored toga, osim podnošenja inicijativa za donošenje ili izmenu propisa, nadležnost Agencije se proširuje i na davanje mišljenja o nacrtima zakona koji se tiču borbe protiv korupcije.

To znači da će nadležna ministarstva u postupku pripreme zakona morati o rešenjima sadržanim u nacrtima tih zakona da pribavljaju mišljenje Agencije.

Bitnu novinu u odnosu na važeći zakon predstavlja i proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti i sačinjavanje izveštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika, čime se, kako smatra pisac teksta Nacrta, obezbeđuje novi mehanizam za uspostavljanje i unapređenje institucionalnog integriteta, odnosno sistema nacionalnog integriteta.

Radi zaštite javnog interesa, smanjenja rizika od korupcije i jačanja integriteta, nova zakonska rešenja predviđaju da organi javne vlasti Agenciji na njen zahtev dostave u roku od 15 dana sva dokumenta i informacije kojima rapolažu i da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta.

Propisano je i da Agencija može, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pribavljati podatke od banaka, finansijskih institucija i drugih pravnih lica, uz saglasnost javnog funkcionera.

Nacrt zakona propisuje i novu zabranu koja kaže da javni funkcioner ne sme da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili drugog ili prouzrokovanja štete drugom, informacije do kojih dođe u obavljanju javne funkcije, ako te informacije nisu dostupne javnosti.

Bitne novine u odnosu na važeći zakon tiču se sukoba interesa, nespojivosti i kumulacije javnih funkcija.

Nacrta zakona je propisao rok od pet dana u kojem je javni fukcioner dužan da obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji funkcioner ili sa njim povezano lice ima.

Agencija daje mišljenje o postojanju sukoba interesa u roku od 15 dana, a ako javni funkcioner traži mišljenje o postojanju sukoba interesa u postupku javnih nabavki, Agencija daje mišljenje u roku od osam dana.

Propisan je rok od dve godine u kojem Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa, a taj rok se računa od momenta postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u postojanje sukoba interesa.

Nacrtom zakona propisuje se zabrana javnom funkcioneru da obavlja poslove savetovanja pravnih i fizičkih lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim u slučajevima kada je na to obavezan. Pored toga, propisuje se zabrana obavljanja funkcija u pravnim licima sa učešće privatnog kapitala, kao i vršenje upravljačkih prava.

U obrazloženju Nacrta zakona napominje se da je kumulacija javnih funkcija uređena na suštinski drugačiji način.

Tako da od pravila da funkcioner sme da obavlja samo jednu javnu funkciju postoje samo dva izuzetka.

• Prvi izuzetak su situacije kada je funkcioner Ustavom ili zakonom obavezan da istovremeno obavlja dve ili više javnih funkcija (recimo predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno je i predsednik Visokog saveta sudstva).
• Drugi izuzetak su funkcioneri koji obavljaju dve ili više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Sve zakonske izmene za detaljnim obrazloženjem vidljive su na sajtu Ministarva pravde.