На данашњем округлом столу, у име Правосудне академије, говорила је заменица директора Академије Мајда Кршикапа, која у том погледу осврнула на имплементацију стандарда Савета Европе и ЕУ и најбољих пракси везаних за извршни поступак у Србији кроз обуку јавних извршитеља и извршних судија, али и о улози, значају и до сада учињеном са аспекта Академије на пољу едукације и усавршавања јавних извршитеља и извршних судија.

Током обраћања, Кршикапа је истакла да је Академија на основу одлуке Високог савета судства реализовала обуку у вези са применом Закона о извршењу и обезбеђењу, а на основу одлуке Високог савета судства од 22. јануара 2016. године. На основу одлуке о обавезној обуци судија основних судова, виших судова, привредних судова и Привредног апелационог суда Правосудна академија је израдила посебан програм обуке, организовала и спровела обуку за примену новог ЗиО.

Када је реч о јавним извршитељима, Правосудна академија учествује у обукама јавних извршитеља на основу Meмoрaндума o сaрaдњи у oблaсти oбукe и стручнoг усaвршaвaњa извршитeљa који је 21. марта 2015. гoдинe закључила са Комором извршитеља. Тако, према Закону о извршењу и обезбеђењу, извршитељ је обавезан да пре именовања оконча почетну обуку, затим да током рада похађа редовну стручну обуку и друге облике стручног усавршавања, о чему евиденцију води Комора јавних извршитеља, а према програму који прописује Комора.

Материја извршења и обезбеђења је део програма обука у областима Грађанско и Привредно право. Током 2018. године, материја извршења и обезбеђења процентуално је износила 10,39% од укупног броја одржаних семинара у области Грађанско право, односно 19,05% у области Привредно право. Били су заступљени Закон о извршењу и обезбеђењу – општи део и Примена Закона о извршењу и обезбеђењу – поступак пред основним судом и вишим судом, а за судије привредних судова, теме попут „Спорна питања у примени Закона о извршењу и обезбеђењу“ и „Спорна питања у примени Закона о парничном поступку“.

Кршикапа је говорила и о имплементацији међународних стандарда у програме обуке Правосудне академије „Пракса је да се увек када је то могуће у излагањима дотакне и пракса Европског суда за људска права односно утврђених стандарда кроз већ добро устаљену праксу суда. Предавачи се позивају и на праксу Суда ЕУ у Луксембургу. У програм сталне обуке уврштено је и Право ЕУ, те је у том смислу, прошле године, спроведено 10 догађаја“.

Поступак извршења, је део шире обуке о члану 6 Конвенције. Европски суд од 1997. године, истиче да начело владавине права може постати реалност само уколико грађани могу, у пракси, остварити своја законска права и оспорити незаконите кораке и мере.
Поред тога, неопходно је да се представи и Препорука Комитета министара Савета Европе (2003)17 о извршењу, која садржи начела која садржи и пракса Европског суда. Препорука је важна, јер јасно истиче да поступак извршења треба да буде максимално делотворан и ефикасан, те садржи одређене препоруке у том смислу.

Из напред реченог, пресуде и утврђени стандарди морају бити саставни део сваке обуке домаћег едукативног процеса и морају наћи своје место у раду Академије и наших предавача.

Кршикапа се посебно осврнула на чињеницу да Правосудна академија не може да изнесе све едукативне догађаје самостално односно без подршке домаћих или међународних партнера. Ипак, током 2018. реализовала је седам обука за јавне извршитеље, заменике и помоћнике јавних извршитеља, односно за кандидате за јавне извршитеље и то на теме:

• Почетна обука кандидата за јавне извршитеље и за
• Закон о државном премеру и катастру.

Илустрације броја обука и корисника по материјама у 2018. години, у којима је учествовало чак 1084 предавача.

Захваљујући подршци Пројекта владавине права и УСАИД-у, током 2018. године Министарство правде је развило апликацију која треба да олакша и убрза комуникацију између извршитеља и Републичког геодетског завода, у смислу достављања свих исправа и промена у катастру искључиво електронским путем. Правосудна академија се укључила у обуку за примену ове апликације, те је спроведена обука за 423 јавна извршитеља и запослене у њиховим канцеларијама.

Такође, захваљујући пројетку „ЕУ за Србију – Подршка Врховном касационом суду“, чије се активности базирају на унапређењу методологије за праћење и поступање у старим предметима, обуком Управљање предметима у вези са настанком и смањењем броја старих предмета, која је одржана 5. априла 2019. године у Врховном касационом суду, завршена је серија обука Судијске вештине 2, посвећена управо судијама извршних одељења основних судова. Обука је била организована у четири апелациона центра, за укупно 135 учесника. Обрађиване су теме:

• Решавање старих предмета и спречавање њиховог настанка;
• Управљање подацима – како се чита судска статистика и
• Индивидуални план судије за смањење броја старих предмета

У својим презентацијама, предавачи су обухватили и обрадили стандарде Европског суда за људска права и препоруке из Извештаја СЕРЕЈ-а у односу на одређивање приоритетних предмета односно који предмети се сматрају приоритетним (имајући у виду да су поступци извршења хитни).

Кршикапа је закључила и да је Пројекат ЕУ који је Академија спроводила у периоду од две године, пружио подршку систему обуке у смислу приближавања ЕКЉП, унапређење методологије за даље усавршавање знања, развијање правилника, смерница и материјала за обуке.
У оквиру истог пројекта, а у циљу примене европских стандарда судске заштите људских права у Републици Србији, приближавања најбоље праксе и стандарда, током 2018. године образована је Национална мрежа за примену европских стандарда судске заштите људских права у Републици Србији, која тренутно броји 30 судија и тужилаца. Допринос је и у изради Практичног водича за примену Европске конвенције о људским правима, који треба да бројне изазове у примени Европске конвенције олакша, тако да практичарима омогући значајну уштеду у времену приликом решавања дилема везаних за утврђивање релевантности контекста за одређени предмет, али и саме примене Конвенције као и праксе Европског суда.

Током протеклих година и на даље, Академија ће наставити континуирано да прилагођава своје активности новим изазовима, стандардима обуке, образовним потребама корисника, али и развијању механизма евалуације спроведених обука. Поред опште обуке у вези са стандардима о људским правима, фокус треба полако померати на посебне, специфичне правне теме, са освртом на међународне стандарде о људским правима - опсег активности и програма треба да буде шири.

Овде се уклапа и сарадња са Саветом Европе у оквиру HELP програма. Наиме, последњих неколико година HELP је развио бројне програме обуке учења на даљину, преко платформе за e-learning, кроз самостални и менторисани приступ.
Циљ овакве методологије није само усвајање нових знања, већ охрабривање корисника да кроз систем самосталног учења, у време када то кориснику највише одговара, уз помоћ рачунара и интернета, истражује, самостално учи и у области људских права примењују праксу ЕСЉП.