Na današnjem okruglom stolu, u ime Pravosudne akademije, govorila je zamenica direktora Akademije Majda Kršikapa, koja u tom pogledu osvrnula na implementaciju standarda Saveta Evrope i EU i najboljih praksi vezanih za izvršni postupak u Srbiji kroz obuku javnih izvršitelja i izvršnih sudija, ali i o ulozi, značaju i do sada učinjenom sa aspekta Akademije na polju edukacije i usavršavanja javnih izvršitelja i izvršnih sudija.

Tokom obraćanja, Kršikapa je istakla da je Akademija na osnovu odluke Visokog saveta sudstva realizovala obuku u vezi sa primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a na osnovu odluke Visokog saveta sudstva od 22. januara 2016. godine. Na osnovu odluke o obaveznoj obuci sudija osnovnih sudova, viših sudova, privrednih sudova i Privrednog apelacionog suda Pravosudna akademija je izradila poseban program obuke, organizovala i sprovela obuku za primenu novog ZiO.

Kada je reč o javnim izvršiteljima, Pravosudna akademija učestvuje u obukama javnih izvršitelja na osnovu Memoranduma o saradnji u oblasti obuke i stručnog usavršavanja izvršitelja koji je 21. marta 2015. godine zaključila sa Komorom izvršitelja. Tako, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, izvršitelj je obavezan da pre imenovanja okonča početnu obuku, zatim da tokom rada pohađa redovnu stručnu obuku i druge oblike stručnog usavršavanja, o čemu evidenciju vodi Komora javnih izvršitelja, a prema programu koji propisuje Komora.

Materija izvršenja i obezbeđenja je deo programa obuka u oblastima Građansko i Privredno pravo. Tokom 2018. godine, materija izvršenja i obezbeđenja procentualno je iznosila 10,39% od ukupnog broja održanih seminara u oblasti Građansko pravo, odnosno 19,05% u oblasti Privredno pravo. Bili su zastupljeni Zakon o izvršenju i obezbeđenju – opšti deo i Primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju – postupak pred osnovnim sudom i višim sudom, a za sudije privrednih sudova, teme poput „Sporna pitanja u primeni Zakona o izvršenju i obezbeđenju“ i „Sporna pitanja u primeni Zakona o parničnom postupku“.

Kršikapa je govorila i o implementaciji međunarodnih standarda u programe obuke Pravosudne akademije „Praksa je da se uvek kada je to moguće u izlaganjima dotakne i praksa Evropskog suda za ljudska prava odnosno utvrđenih standarda kroz već dobro ustaljenu praksu suda. Predavači se pozivaju i na praksu Suda EU u Luksemburgu. U program stalne obuke uvršteno je i Pravo EU, te je u tom smislu, prošle godine, sprovedeno 10 događaja“.

Postupak izvršenja, je deo šire obuke o članu 6 Konvencije. Evropski sud od 1997. godine, ističe da načelo vladavine prava može postati realnost samo ukoliko građani mogu, u praksi, ostvariti svoja zakonska prava i osporiti nezakonite korake i mere.
Pored toga, neophodno je da se predstavi i Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope (2003)17 o izvršenju, koja sadrži načela koja sadrži i praksa Evropskog suda. Preporuka je važna, jer jasno ističe da postupak izvršenja treba da bude maksimalno delotvoran i efikasan, te sadrži određene preporuke u tom smislu.

Iz napred rečenog, presude i utvrđeni standardi moraju biti sastavni deo svake obuke domaćeg edukativnog procesa i moraju naći svoje mesto u radu Akademije i naših predavača.

Kršikapa se posebno osvrnula na činjenicu da Pravosudna akademija ne može da iznese sve edukativne događaje samostalno odnosno bez podrške domaćih ili međunarodnih partnera. Ipak, tokom 2018. realizovala je sedam obuka za javne izvršitelje, zamenike i pomoćnike javnih izvršitelja, odnosno za kandidate za javne izvršitelje i to na teme:

• Početna obuka kandidata za javne izvršitelje i za
• Zakon o državnom premeru i katastru.

Ilustracije broja obuka i korisnika po materijama u 2018. godini, u kojima je učestvovalo čak 1084 predavača.

Zahvaljujući podršci Projekta vladavine prava i USAID-u, tokom 2018. godine Ministarstvo pravde je razvilo aplikaciju koja treba da olakša i ubrza komunikaciju između izvršitelja i Republičkog geodetskog zavoda, u smislu dostavljanja svih isprava i promena u katastru isključivo elektronskim putem. Pravosudna akademija se uključila u obuku za primenu ove aplikacije, te je sprovedena obuka za 423 javna izvršitelja i zaposlene u njihovim kancelarijama.

Takođe, zahvaljujući projetku „EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu“, čije se aktivnosti baziraju na unapređenju metodologije za praćenje i postupanje u starim predmetima, obukom Upravljanje predmetima u vezi sa nastankom i smanjenjem broja starih predmeta, koja je održana 5. aprila 2019. godine u Vrhovnom kasacionom sudu, završena je serija obuka Sudijske veštine 2, posvećena upravo sudijama izvršnih odeljenja osnovnih sudova. Obuka je bila organizovana u četiri apelaciona centra, za ukupno 135 učesnika. Obrađivane su teme:

• Rešavanje starih predmeta i sprečavanje njihovog nastanka;
• Upravljanje podacima – kako se čita sudska statistika i
• Individualni plan sudije za smanjenje broja starih predmeta

U svojim prezentacijama, predavači su obuhvatili i obradili standarde Evropskog suda za ljudska prava i preporuke iz Izveštaja SEREJ-a u odnosu na određivanje prioritetnih predmeta odnosno koji predmeti se smatraju prioritetnim (imajući u vidu da su postupci izvršenja hitni).

Kršikapa je zaključila i da je Projekat EU koji je Akademija sprovodila u periodu od dve godine, pružio podršku sistemu obuke u smislu približavanja EKLJP, unapređenje metodologije za dalje usavršavanje znanja, razvijanje pravilnika, smernica i materijala za obuke.
U okviru istog projekta, a u cilju primene evropskih standarda sudske zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji, približavanja najbolje prakse i standarda, tokom 2018. godine obrazovana je Nacionalna mreža za primenu evropskih standarda sudske zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji, koja trenutno broji 30 sudija i tužilaca. Doprinos je i u izradi Praktičnog vodiča za primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji treba da brojne izazove u primeni Evropske konvencije olakša, tako da praktičarima omogući značajnu uštedu u vremenu prilikom rešavanja dilema vezanih za utvrđivanje relevantnosti konteksta za određeni predmet, ali i same primene Konvencije kao i prakse Evropskog suda.

Tokom proteklih godina i na dalje, Akademija će nastaviti kontinuirano da prilagođava svoje aktivnosti novim izazovima, standardima obuke, obrazovnim potrebama korisnika, ali i razvijanju mehanizma evaluacije sprovedenih obuka. Pored opšte obuke u vezi sa standardima o ljudskim pravima, fokus treba polako pomerati na posebne, specifične pravne teme, sa osvrtom na međunarodne standarde o ljudskim pravima - opseg aktivnosti i programa treba da bude širi.

Ovde se uklapa i saradnja sa Savetom Evrope u okviru HELP programa. Naime, poslednjih nekoliko godina HELP je razvio brojne programe obuke učenja na daljinu, preko platforme za e-learning, kroz samostalni i mentorisani pristup.
Cilj ovakve metodologije nije samo usvajanje novih znanja, već ohrabrivanje korisnika da kroz sistem samostalnog učenja, u vreme kada to korisniku najviše odgovara, uz pomoć računara i interneta, istražuje, samostalno uči i u oblasti ljudskih prava primenjuju praksu ESLJP.