Direktor Pravosudne akademije je tom prilikom izrazio nadu da će ovakvi zajednički okrugli stolovi USTP i AKPA doprineti uspostavljanju održivog, kredibilnog sistema odabira kadrova i zatim, izbora na pravosudne funkcije, a sve u cilju unapređenja pravosudnog sistema u celini.

​

Smatra da Nacrt amandmana na Ustav Republike Srbije doprinosi uspostavljanju jasnih, merljivih i objektivnih kriterijuma i merila prilikom prvog izbora nosilaca pravosudnih funkcija u osnovnim sudovima, prekršajnim sudovima i osnovnim tužilaštvima. On je podsetio na činjenicu da nam je Venecijanska komisija još 2009. godine, prilikom davanja mišljenja na kriterijume za izbor sudija i predsednika sudova, naglasila da su kriterijumi ocene stručnosti i osposobljenosti prilikom prvog izbora nejasni i da se ostavlja prostor za široko subjektivno tumačenje; mišljenje usvojeno na 79. sednici održanoj od 12. do 13. juna 2009. godine.

Direktor Pravosudne akademije je ukazao na amandman IV, stav drugi, koji jasno definiše koja lica mogu biti birana u sudove koji imaju isključivo prvostepenu nadležnost i koji prate stavove na koje je Venecijanska komisija ukazala u svom mišljenju iz 2009. godine.

„U navedenom mišljenju, Venecijanska komisija je nedvosmisleno ukazala da nemamo jasne kriterijume odabira kadrova, da su suviše nejasni i da ih treba preispitati. Ovim predlogom se stvaraju preduslovi za uspostavljanje jasnih, merljivih i objektivnih kriterijuma„ dodao je direktor Vujić i istakao da se predlogom amandmana IV i XVIII stvara dobra osnova za donošenje seta zakona kojima će se bliže urediti ova pitanja, a koje, takođe, moramo slati na ocenu Venecijanskoj komisiji. Tako će se svakom potencijalnom kandidatu za nosioca pravosudne funkcije omogućiti da mu unapred budu poznati kriterijumi i merila, odnosno uslovi pod kojima će se vršiti selekcija na posebne programe. Ujedno, i samim kandidatima će biti jasno zašto je neko lice „prošlo“ selekciju, a drugo lice nije.  „Ne manje važno“, dodao je direktor Vujić, „javnosti će biti jasno zašto je neko po uspešno okončanoj posebnoj obuci izabran za nosioca pravosudne funkcije.“

On je naglasio, da ovo nije zatvaranje sistema za dugogodišnje pomoćnike i savetnike kao ni za advokate i druge pravnike koji imaju položen pravosudni ispit. „Upravo je suprotno,“ istakao je direktor Vujić. „Ovo znači otvaranje sistema i nesporan izbor. Stav drugi amandmana IV je jasan, kao i stav treći amandmana XVIII“.

Direktor Vujić je još naglasio da u tekstu Nacrta piše „… izbor se vrši iz reda lica koja su okončala program posebne obuke“, a ne program početne obuke, koji danas postoji i koji bi tada postao samo jedan od programa posebne obuke.

„Stavom drugim amandmana IV i stavom trećim amandmana XVIII, omogućava se uvođenje više načina ulaska u sistem i programa posebne obuke, uzimajući u obzir godine prethodnog iskustva kandidata i gde su to iskustvo kandidati stekli. To ujedno znači da će institucija za obuku u pravosuđu upisivati godišnje na programe posebne obuke daleko mnogo više lica nego što je to danas slučaj u Pravosudnoj akademiji a u skladu sa realnim potrebama pravosuđa“ naglasio je Vujić.  On je napomenuo i da je ovakvo rešenje popuno u skladu sa standardima i preporukama, ali i dobrom praksom većine zemlja članica EU.

Direktor Vujić je ujedno istakao da, kao što je to slučaj i danas u Pravosudnoj akademiji, da će i sve buduće komisije, koje će raditi prijem kandidata, biti sastavljene od sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, uz što manje učešće subjektivnog mišljenja. „Ovo je i jedan od ključnih zahteva iz standarda i preporuka Saveta Evrope“ podsetio je Vujić i rekao da kao što je važeći zakon o Pravosudnoj akademiji dobio pozitivno mišljenje eksperta Saveta Evrope, sve zakone smo u obavezi da šaljemo Venecijanskoj komisiji. „U skladu sa ovom činjenicom, zakon kojim će se regulisati položaj institucije za obuku u pravosuđu, sad smo u obavezi da šaljemo na mišljenje Venecijanskoj komisiji“. Direktor Vujić je takođe podsetio prisutne na ovom skupu da je Republika Srbija u obavezi da pošalje, ne samo amandmane na Ustav Venecijanskoj komisiji već da je Republika Srbija u obavezi da pošalje i predloge seta pravosudnih zakona koji će se tek po pribavljenom pozitivnom mišljenju Venecijanske komisije slati na usvajanje u Narodnu skupštinu.

Direktor Vujić je rekao i da smatra da su u Nacrtu nepravedno izostavljeni sudijski i tužilački pomoćnici i savetnici koji su sastavni deo pravosuđa i čiji status nije adekvatno rešen. „Da bi se položaj savetnika u pravosuđu rešio na odgovarajući način, dakle, pitanje njihovog materijalnog statusa, napredovanja, prava i obaveza, preduslov je da savetnici budu u nadležnosti Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaca. Uvođenje savetnika kao posebne pravosudne profesije je i dobra praksa u većini zemalja članica EU“, istakao je Vujić. „ U skladu sa tim, trebalo bi u amandman III stav 9. uneti da u suđenju pored sudija i sudija porotnika učestvuju i sudijski savetnici, odnosno u amandman XV stav 2. posle reči zamenici javnih tužilaca treba dodati i tužilački savetnici neposredno odgovaraju javnom tužiocu.“

Direktor Vujić je naglasio i da pojam savetnik treba uvesti na svim nivoima pravosuđa, a ne da imamo dualizam kao danas. Ujedno je predložio i da se u amandmanu VIII stav drugi, glava Visoki savet sudstva, posle reči „i odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika“, doda i sudijskih pomoćnika, a u amandmanu XX stav 2. posle reči „javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca“ dodati i tužilačkih savetnika. Na ovaj način bi se stvorile pretpostavke za rešavanje pitanja materijalnog položaja i statusa savetnika u pravosuđu. Direktor Vujić je istakao, da bi na ovaj način savetnici, koji u procesnim radnjama više učestvuju od sudija porotnika, bili u položaju da mogu da biraju karijerno napredovanje kao savetnici, od nižih ka višim nivoima u pravosuđu, ali i jasne, merljive kriterijume kako, na koji način i pod kojim uslovima mogu pohađati programe posebne obuke za nosioca pravosudne funkcije, u zavisnosti od iskustva i kvaliteta njihovog rada, a koji prati Visoki savet sudstva odnosno Visoki savet tužilaca.

Takođe, Direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić je naglasio da se šire neistine o trenutnom položaju Pravosudne akademije. Naime, Vujić je istakao da se namerno pogrešno informiše javnost da Akademijom upravlja Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije. Vujić je naglasio da Akademijom, u skladu sa Zakonom, upravlja Upravni odbor, koji čini 9 članova, od kojih su četiri člana sudije koje u Upravni odbor imenuje Visoki savet sudstva. Od toga, dva člana iz reda sudija, VSS imenuje na predlog Udruženja sudija. Tako, član Upravnog odbora je, već drugi mandat, na predlog Društva sudija Srbije sudija Vrhovnog kasacionog suda Spomenka Zarić, a na predlog Udruženja sudija prekršajnih sudova, Leonida Popović, sudija Prekršajnog apelacionog suda. Državno veće tužilaca imenuje dva člana, od kojih jednog na predlog Udruženja tužilaca. U prvom mandatu od 2010 do 2014. godine član UO bio je predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Srbije Goran Ilić zamenik Republičkog javnog tužioca. Tri člana UO imenuje Vlada Republike Srbije, od čega jednog iz reda zaposlenih u Akademiji. Upravni odbor Pravosudne akademije je, i u prvom i u drugom mandatu donosio odluke jednoglasno, bez preglasavanja članova UO. Telo zaduženo za izradu i praćenje programa obuka je Programski savet Pravosudne akademije. Programski savet u svom sastavu ima 15 članova, od čega su 11 članova sudije i zamenici javnog tužioca većinom iz sudova i tužilaštava republičkog ranga. Četiri člana Programskog saveta Pravosudne akademije su sudije Vrhovnog kasacionog suda.

„Stoga je potpuna neistina plasirana u javnosti u vezi sa radom Akademije i njenim upravljanjem, čime se grubo urušava ugled Akademije, ali ono što posebno zabrinjava urušava se ugled sudija, tužilaca i zamenika tužilaca koji su angažovani u upravljačkim telima Akademije - Upravnom odboru i Programskom savetu, ali i ugled sudija, tužilaca i zamenika tužilaca koji kao predavači i mentori učestvuju u programima Akademije“, naglasio je direktor Vujić i dodao da su, na primer više od 75% sudija Vrhovnog kasacionog suda, angažovani u radu Akademije, ili u telima ili u komisijama Akademije ili kao predavači.

Direktor Vujić je ukazao na činjenicu da se istovremeno namerno zanemaruje činjenica da su prijemni i završni ispit na Akademiju javni, da je prilikom pismenog dela omogućeno prisustvo javnosti, da je prisustvo javnosti omogućeno i prilikom usmenog dela svakog ispita. „Akademija redovno poziva domaće i međunarodne institucije i organizacije civilnog društva da prisustvuju i prijemnom i završnom ispitu ali veoma mali broj se odazove našem pozivu da prisustvuju“, istakao je Vujić.

Stoga je na kraju svog izlaganja direktor Vujić postavio pitanje sa kojim ciljem se članovi Komisije za prijemni ispit, jedan sudija Vrhovnog kasacionog suda, dvoje sudija apelacionog suda, tužilac za organizovani kriminal i apelacioni tužilac, nazivaju „nekim tamo ljudima“. „Da li je to doprinos unapređenju kredibiliteta pravosudnog sistema u celini, na koji se svi pozivamo i za koji se, verujem“, naglasio je direktor Vujić „svi zalažemo.“