Predstavnici najznačajnijih pravosudnih organizacija i udruženja kritikovali su odluku Ministarstva pravde da ne otvori ponovo javnu raspravu o amandmanima, navodeći da postojeći nacrt omogućava politički uticaj na izbor i rad nosilaca najviših pravosudnih funkcija. Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović ranije je rekla da bi Vlada Srbije do kraja meseca trebalo da uputi inicijativu Skupštini Srbije da se promeni Ustav, nakon čega će se o toj incijativi izjasniti poslanici.
Šta piše u nacrtu?Amandmanima je određeno da je najviši sud u Srbiji Vrhovni sud Srbije, a predsednika tog suda bira Visoki savet sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda Srbije na pet godina. Ista osoba ne može ponovo biti birana za predsednika Vrhovnog suda. Najviše tužilačko zvanje je Vrhovni javni tužilac Srbije, kojeg bira Skupština Srbije, na šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca, posle javnog konkursa glasovima tri petine svih narodnih poslanika. Isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca Srbije. Amandmani propisuju da Visoki savet sudstva čini pet sudija koje bira Skupština Srbije između "istaknutih pravnika" i pet sudija koje biraju sudije, kao i da se oni biraju na mandat od pet godina i da ne mogu ponovo biti izabrani na tu funkciju. "Kao istaknuti pravnik smatra se diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji ima najmanje deset godina radnog iskustva u poslovima pravne struke koji su od značaja za nadležnost Visokog saveta sudstva, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled", navodi se u amandmanima. Predsednika Visokog saveta sudstva bira Visoki savet sudstva među članovima koji su sudije, a potpredsednika među članovima koji nisu sudije, na pet godina. Amandmanima se ustanovljava Visoki savet tužilaca, koji čini četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Skupština Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe. Javni tužioci ne mogu biti birani u Visoki savet tužilaca. U novom nacrtu Pravosudna akademija definisana je kao samostalna institucija koja obučava sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, kao i kandidate za te funkcije i vrši druge poslove određene zakonom, dok sastav organa upravljanja Pravosudne akademije odražava sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca. Kako se navodi u amandmanima, za sudiju može biti izabran državljanin Srbije koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, ima radno iskustvo potrebno za određeni sud, stručan je, osposobljen i dostojan funkcije, a osoba koja se prvi put bira za sudiju mora imati završenu obuku u Pravosudnoj akademiji.
Nezavisno, nepristrasno, profesionalno, efikasno i odgovorno pravosuđe.
Misija
Stvaranje uslova za razvoj stučnosti nosilaca pravosudnih funkcija kroz uspostavljene jasne, merljive i objektivne kriterijume za izbor i napredovanje i njihovu obuku i usavršavanje, u skladu sa osnovnim vrednostima i principima na kojima se zasniva pravosudni sistem.
Cilj
Izrada i sprovođenje programa obuke za nosioce pravosudnih funkcija i zaposlenih u pravosuđu, radi sticanja novih i unapređenja stečenih znanja, posebnih sposobnosti i veština, kao doprinos jačanju profesionalnog i odgovornog pravosudnog sistema.