U celini, Srbija je postigla određeni napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u više oblasti, uključujući pitanje nacionalnih manjina, politiku azila i pranja novca.

"U isto vreme, prisutna su velika kašnjenja u sprovođenju mera, a konkretne, opipljive rezultate i dalje je teško pokazati u pravosuđu, procesuiranju ratnih zločina, medijskim slobodama i borbi protiv korupcije", piše u izveštaju Evropske komisije.

Izveštaj konstatuje da su ustavne promene u cilju jačanja nezavisnosti sudstva još u toku i da Venecijanska komisija smatra da predloženi amandmani slede njene preporuke iz juna 2018. godine. Evropska komisija naglašava da su osim ustavnih promena značajni i zakoni o njihovoj primeni i najavljuje da će blisko pratiti ovaj proces.

U izveštaju se navodi da je jedan od konkretnih rezultata smanjenje broja dugih suđenja i priprema novog informacionog sudskog sistema.

Kad je reč o borbi protiv korupcije, izveštaj Evropske komisije konstatuje da je revizija zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i o finansiranju političkih aktivnosti suočena sa ozbiljnim kašnjenjem.

Evropska komisija ocenjuje da je značajan broj zakona usvojen u okviru poglavlja 24: zakoni o sprečavanju pranja novca, finansiranju terorizma, azilu i državnim granicama, kao i da su završene strukturne reforme u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

"Pojačani napori u oblasti finansijskih istraga, pranja novca i konfiskacije imovine treba da dovedu do boljih rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala", navodi se u izveštaju.

Ovaj izveštaj, koji dva puta godišnje podnosi Evropska komisija, poslužiće kao osnova zemljama članicama za političku procenu o broju otvorenih poglavlja u decembru.

Trenutno je pet poglavlja u proceduri u radnim telima Evropskog saveta, a Beograd očekuje da će pre kraja godine biti otvorena bar tri: poglavlje 17 o ekonomskoj i monetarnoj politici, 18 o statistici i poglavlje 9 o finansijskim uslugama.