У целини, Србија је постигла одређени напредак у законодавним и институционалним реформама у више области, укључујући питање националних мањина, политику азила и прања новца.

"У исто време, присутна су велика кашњења у спровођењу мера, а конкретне, опипљиве резултате и даље је тешко показати у правосуђу, процесуирању ратних злочина, медијским слободама и борби против корупције", пише у извештају Европске комисије.

Извештај констатује да су уставне промене у циљу јачања независности судства још у току и да Венецијанска комисија сматра да предложени амандмани следе њене препоруке из јуна 2018. године. Европска комисија наглашава да су осим уставних промена значајни и закони о њиховој примени и најављује да ће блиско пратити овај процес.

У извештају се наводи да је један од конкретних резултата смањење броја дугих суђења и припрема новог информационог судског система.

Кад је реч о борби против корупције, извештај Европске комисије констатује да је ревизија закона о Агенцији за борбу против корупције и о финансирању политичких активности суочена са озбиљним кашњењем.

Европска комисија оцењује да је значајан број закона усвојен у оквиру поглавља 24: закони о спречавању прања новца, финансирању тероризма, азилу и државним границама, као и да су завршене структурне реформе у Министарству унутрашњих послова.

"Појачани напори у области финансијских истрага, прања новца и конфискације имовине треба да доведу до бољих резултата у борби против организованог криминала", наводи се у извештају.

Овај извештај, који два пута годишње подноси Европска комисија, послужиће као основа земљама чланицама за политичку процену о броју отворених поглавља у децембру.

Тренутно је пет поглавља у процедури у радним телима Европског савета, а Београд очекује да ће пре краја године бити отворена бар три: поглавље 17 о економској и монетарној политици, 18 о статистици и поглавље 9 о финансијским услугама.