„I pored veoma dobrih ostvarenih rezultata u rešavanju starih predmeta tokom 2016. i 2017. godine, što je prepoznatno i u poslednjem Izveštaju o napretku Srbije, ostao je veliki broj nerešenih prvostepenih građanskih i privrednih parničnih predmeta“, istakla je Kuburović i dodala je jedan od načina za rešenje tog problema promocija alternativnih metoda rešavanja sporova.„I pored veoma dobrih ostvarenih rezultata u rešavanju starih predmeta tokom 2016. i 2017. godine, što je prepoznatno i u poslednjem Izveštaju o napretku Srbije, ostao je veliki broj nerešenih prvostepenih građanskih i privrednih parničnih predmeta“, istakla je Kuburović i dodala je jedan od načina za rešenje tog problema promocija alternativnih metoda rešavanja sporova.

Galerija forografija sa svečanog otvaranja Savetovanja sudija - Izvor: Ministarstvo pravde

Ona je zahvalila svim sudovima, koji su preduzeli aktivne mere u skladu sa Uputstvom za unapređenje primene medijacije, koje su zajedno doneli Ministarstvo pravde, Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudstva. „Posebno bih istakla Osnovni i Viši sud u Nišu, koji su od početka godine rešili više od 50 predmeta primenom medijacije, dok je u okviru Info službe za podršku alternativnom rešavanju sporova u Višem sudu u Nišu medijacijom rešen i jedan od najstarijih i najsloženijih predmeta posle 13 godina suđenja“, naglasila je Kuburović.

Ministarka Kuburović je istakla da je jačanje sistema e-Pravosuđa, neophodan deo reforme pravosudnog sistema u cilju unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta. Ona je naveleda da su sudovi do 5. oktobra ukupno uputili 136.899 upita, koji bi inače bili poslati u papirnoj formi, poštom, te prouzrokovali papirnu formu odgovora i troškove poštarine. „Zahvaljujući elektronskom načinu slanja upita, za gore navedeni broj, prema računici standardnih troškova, ušteđeno je samo na poštarini više od 12 miliona dinara“, ukazala je Kuburović.
Ona je navela da je puštena u produkciju i aplikacija „eSUD“, koja advokatima, građanima i privredi omogućava da pokreću upravne sporove elektronskim putem, kao i da sve podneske sa sudom razmenjuju elektronski, što donosi uštedu vremena i troškova postupka, kako za sud, tako i za stranke u postupku. „Plan nam je da ova aplikacija bude uspostavljena tokom naredne godine i u privrednim sudovima“, rekla je Kuburović.
Ona je dodala da se aktivno radi na izmenama Zakona i izvršenju i obezbeđenju, i da će jedna od glavnih izmena zakona biti novi postupak javne aukcije, koji će se vršiti elektronskim putem preko platforme e–Aukcije.

 „Uporedo sa jačanjem pravosudne infrastrukture, ministarstvo se zalagalo za povećanje broja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, i pored zabrane zapošljavanja. Nakon skoro pet godina pravosuđe je dobilo nove, mlade pravnike. Uspešno je završen konkurs za prijem 160 sudijskih i tužilačkih pripravnika širom Srbije“, ukazala je ministarka i dodala da će do kraja godine Ministarstvo pravde raspitati novi konkurs za prijem pripravnika za sudove, koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim konkursom.

Govoreći o ustavnim amandmanima, Kuburović je istakla da važeći Ustav nije na najbolji način uredio sudijsku nezavisnost. „Zato je Nacrt amandmana na Ustav, koje je pripremilo Ministarstvo pravde poštujući preporuke Venecijanske komisije, znatno povećao ustavnu materiju na uštrb zakonske materije u pitanjima statusa sudija. Takođe, promenjen je i sastav Visokog saveta sudstva, a norme o njemu znatno su obimnije od onih koje sadrži važeći Ustav“, ukazala je ministarka pravde.

„Ova konstitualizacija mnogih pitanja koja su po važećem Ustavu prepuštena zakonodavnoj vlasti, jeste izraz naše težnje da se osnaži nezavisnost sudija“, naglasila je ministarka  pravde..
Ona je navela da nacrt amandmana definiše stalnost sudija kao neprekidno vršenje sudijske funkcije od prvog izbora za sudiju do navršetka radnog veka, čime se ukida institut tzv. sudije na probu iz važećeg Ustava, prema kome se lice prvi put bira na sudijsku funkciju na tri godine. „Narodna skupština, koja po važećem Ustavu bira sudije na probu, više ne drži „ulaznicu“ u red sudija i ne odlučuje o početku sudijske karijere. I sudije i predsednike sudova, prema nacrtu amandmana, bira Visoki savet sudstva“, rekla je Kuburović.

Govoreći o sudijskoj nepremestivosti, Kuburović je ukazala da sudija može biti premešten u drugi sud samo svojom voljom, a protiv svoje volje – samo ako bude ukinut sud u kome vrši funkciju. „U tom slučaju, sudiji ne prestaje funkcija, već se on premešta u drugi sud iste vrste i stepena ili drugi sud istog stepena (ako se ukida vrsta suda), pri čemu ima pravo da izabere platu koja je po njega povoljnija“, naglasila je ministarka pravde. Ona je dodala da se sudijama povodom odluke o premeštaju jemči pravo žalbe, koju podnosi Vrhovnom sudu Srbije.

Ministarka je istakla da su samo neke od novina, koje snažno treba da ojačaju stalnost i nepremestivost sudija. 

Ona je ukazala da je procedura izmene našeg Ustava složena i da zahteva vreme. „Nadam se da će Vlada RS do kraja oktobra uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava, i ukoliko to poslanici potvrde dvotrećinskom većinom, može se započeti rad na finalnom prelogu amandmana“, rekla je ministarka Kuburović i podsetila da je skupštinski Odbor za ustavna pitanja nadležan da izradi taj predlog, uz organizovanje javne debate i javnih slušanja. „Ukoliko narodni poslanici dvotrećinskom većinom usvoje izmene Ustava, onda amandmani idu na verifikaciju kod građana Srbije“, objasnila je Kuburović.
„Čvrsto stojim iza stava da nacrt, koje je izradilo Ministarstvo pravde uvažavajući preporuke Venecijanske komisije i veliki deo predloga struke, garantuje visok stepen sudijske nezavisnosti i profesionalnosti sa jedne strane, ali i njene odgovornosti sa druge“, zaključila je ministarka pravde.