„И поред веома добрих остварених резултата у решавању старих предмета током 2016. и 2017. године, што је препознатно и у последњем Извештају о напретку Србије, остао је велики број нерешених првостепених грађанских и привредних парничних предмета“, истакла је Кубуровић и додала је један од начина за решење тог проблема промоција алтернативних метода решавања спорова.„И поред веома добрих остварених резултата у решавању старих предмета током 2016. и 2017. године, што је препознатно и у последњем Извештају о напретку Србије, остао је велики број нерешених првостепених грађанских и привредних парничних предмета“, истакла је Кубуровић и додала је један од начина за решење тог проблема промоција алтернативних метода решавања спорова.

Галерија форографија са свечаног отварања Саветовања судија - Извор: Министарство правде

Она је захвалила свим судовима, који су предузели активне мере у складу са Упутством за унапређење примене медијације, које су заједно донели Министарство правде, Врховни касациони суд и Високи савет судства. „Посебно бих истакла Основни и Виши суд у Нишу, који су од почетка године решили више од 50 предмета применом медијације, док је у оквиру Инфо службе за подршку алтернативном решавању спорова у Вишем суду у Нишу медијацијом решен и један од најстаријих и најсложенијих предмета после 13 година суђења“, нагласила је Кубуровић.

Министарка Кубуровић је истакла да је јачање система е-Правосуђа, неопходан део реформе правосудног система у циљу унапређења његове ефикасности и квалитета. Она је навеледа да су судови до 5. октобра укупно упутили 136.899 упита, који би иначе били послати у папирној форми, поштом, те проузроковали папирну форму одговора и трошкове поштарине. „Захваљујући електронском начину слања упита, за горе наведени број, према рачуници стандардних трошкова, уштеђено је само на поштарини више од 12 милиона динара“, указала је Кубуровић.
Она је навела да је пуштена у продукцију и апликација „еСУД“, која адвокатима, грађанима и привреди омогућава да покрећу управне спорове електронским путем, као и да све поднеске са судом размењују електронски, што доноси уштеду времена и трошкова поступка, како за суд, тако и за странке у поступку. „План нам је да ова апликација буде успостављена током наредне године и у привредним судовима“, рекла је Кубуровић.
Она је додала да се активно ради на изменама Закона и извршењу и обезбеђењу, и да ће једна од главних измена закона бити нови поступак јавне аукције, који ће се вршити електронским путем преко платформе е–Аукције.

 „Упоредо са јачањем правосудне инфраструктуре, министарство се залагало за повећање броја запослених у судовима и тужилаштвима, и поред забране запошљавања. Након скоро пет година правосуђе је добило нове, младе правнике. Успешно је завршен конкурс за пријем 160 судијских и тужилачких приправника широм Србије“, указала је министарка и додала да ће до краја године Министарство правде распитати нови конкурс за пријем приправника за судове, који нису били обухваћени претходним конкурсом.

Говорећи о уставним амандманима, Кубуровић је истакла да важећи Устав није на најбољи начин уредио судијску независност. „Зато је Нацрт амандмана на Устав, које је припремило Министарство правде поштујући препоруке Венецијанске комисије, знатно повећао уставну материју на уштрб законске материје у питањима статуса судија. Такође, промењен је и састав Високог савета судства, а норме о њему знатно су обимније од оних које садржи важећи Устав“, указала је министарка правде.

„Ова конституализација многих питања која су по важећем Уставу препуштена законодавној власти, јесте израз наше тежње да се оснажи независност судија“, нагласила је министарка  правде..
Она је навела да нацрт амандмана дефинише сталност судија као непрекидно вршење судијске функције од првог избора за судију до навршетка радног века, чиме се укида институт тзв. судије на пробу из важећег Устава, према коме се лице први пут бира на судијску функцију на три године. „Народна скупштина, која по важећем Уставу бира судије на пробу, више не држи „улазницу“ у ред судија и не одлучује о почетку судијске каријере. И судије и председнике судова, према нацрту амандмана, бира Високи савет судства“, рекла је Кубуровић.

Говорећи о судијској непреместивости, Кубуровић је указала да судија може бити премештен у други суд само својом вољом, а против своје воље – само ако буде укинут суд у коме врши функцију. „У том случају, судији не престаје функција, већ се он премешта у други суд исте врсте и степена или други суд истог степена (ако се укида врста суда), при чему има право да изабере плату која је по њега повољнија“, нагласила је министарка правде. Она је додала да се судијама поводом одлуке о премештају јемчи право жалбе, коју подноси Врховном суду Србије.

Министарка је истакла да су само неке од новина, које снажно треба да ојачају сталност и непреместивост судија. 

Она је указала да је процедура измене нашег Устава сложена и да захтева време. „Надам се да ће Влада РС до краја октобра упутити Народној скупштини иницијативу за измену Устава, и уколико то посланици потврде двотрећинском већином, може се започети рад на финалном прелогу амандмана“, рекла је министарка Кубуровић и подсетила да је скупштински Одбор за уставна питања надлежан да изради тај предлог, уз организовање јавне дебате и јавних слушања. „Уколико народни посланици двотрећинском већином усвоје измене Устава, онда амандмани иду на верификацију код грађана Србије“, објаснила је Кубуровић.
„Чврсто стојим иза става да нацрт, које је израдило Министарство правде уважавајући препоруке Венецијанске комисије и велики део предлога струке, гарантује висок степен судијске независности и професионалности са једне стране, али и њене одговорности са друге“, закључила је министарка правде.