Čikiriz je naglasio da su u radnoj grupi bili predstavnici svih relevantnih institucija i udruženja, kao što su Vrhovni kasacioni sud, Republičko javno tužilaštvo, Državno veće tužilaca, Pravosudna akademija, Javnobeležnička komora, Društvo sudija Srbije, Udruženje sudija i tužilaca i Komora izvršitelja.

„Da bi postojala vladavina prava i da bi građanin bio zadovoljan radom pravosuđa, potrebne su nam sudije koje su stručne, efikasne i odgovorne i potrebni su dobri uslovi u kojima te sudije i nosioci pravosudnih funkcija rade“, rekao je Čikiriz.

Direktor Pravosudne akademije, koji je i zamenik predsednika radne grupe Nenad Vujić rekao je da su se duži niz godina sprovodile reforme, a da se sada ulazi u fazu razvoja pravosuđa i da Srbija, kao država koja je otvorila Poglavlje 23 mora da odgovori preuzetim obavezama i standardima koje treba da dostigne.

Vujić je dodao i da je izradi teksta Strategije prethodila analiza prethodne Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, kao i analiza ciljeva i obaveza koji su definisani Akcionim planom za Poglavlje 23.

Na taj način, ukazao je Vujić, utvrdili su se pravci i ciljevi nove Nacionalne strategije za razvoj pravosuđa.

Strategiju su predstavili zamenik direktora Pravosudne akademije Majda Kršikapa i sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji i savetnik predsednika Vrhovnog kasacionog suda Snežana Andrejević.

Konsultativni proces o radnom tekstu Strategije razvoja pravosuđa za period 2019-2024. godine organizuje Ministarstvo pravde uz podršku USAID-ovog projekta „Vladavina prava“, a naredne javne rasprave održaće se u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.