Чикириз је нагласио да су у радној групи били представници свих релевантних институција и удружења, као што су Врховни касациони суд, Републичко јавно тужилаштво, Државно веће тужилаца, Правосудна академија, Јавнобележничка комора, Друштво судија Србије, Удружење судија и тужилаца и Комора извршитеља.

„Да би постојала владавина права и да би грађанин био задовољан радом правосуђа, потребне су нам судије које су стручне, ефикасне и одговорне и потребни су добри услови у којима те судије и носиоци правосудних функција раде“, рекао је Чикириз.

Директор Правосудне академије, који је и заменик председника радне групе Ненад Вујић рекао је да су се дужи низ година спроводиле реформе, а да се сада улази у фазу развоја правосуђа и да Србија, као држава која је отворила Поглавље 23 мора да одговори преузетим обавезама и стандардима које треба да достигне.

Вујић је додао и да је изради текста Стратегије претходила анализа претходне Националне стратегије за реформу правосуђа, као и анализа циљева и обавеза који су дефинисани Акционим планом за Поглавље 23.

На тај начин, указао је Вујић, утврдили су се правци и циљеви нове Националне стратегије за развој правосуђа.

Стратегију су представили заменик директора Правосудне академије Мајда Кршикапа и судија Врховног касационог суда у пензији и саветник председника Врховног касационог суда Снежана Андрејевић.

Консултативни процес о радном тексту Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године организује Министарство правде уз подршку УСАИД-овог пројекта „Владавина права“, а наредне јавне расправе одржаће се у Новом Саду, Нишу и Београду.