Izvor: Delegacija EU u Republici Srbiji

Rodna neravnopravnost i nasilje nad ženama su dve strane iste medalje. Protiv oba se treba boriti podjednako i bez odlaganja. Ne možemo da rešavamo jedan problem, a da zapostavljamo drugi jer tako nećemo postići održive rezultate koji će promeniti njihov život.

Diskriminacija na osnovu pola, seksualno uznemiravanje i rodno uslovljeno nasilje su pitanja ljudskih prava. Način na koji te probleme rešavamo otkriva da li živimo u poštenom i pravičnom društvu.

No, pristup pravdi je još jedan u nizu velikih izazova. Čak i kada postoje zakoni koji bi trebalo da štite žene i krivično gone one koji ih diskriminišu i vrše nasilje nad njima, za veliki broj žena zaslužena pravda ostaje nedostižna.

Žene i devojčice koje su žrtve višestrukih vidova disriminacije suočene su sa daleko višim stepenom ugroženosti, marginalizacije i, u krajnjoj liniji, nasilja. Ovo se naročito odnosi na žene sa invaliditetom, na one iz manjinskih grupa, žene sa sela, kao i žene čija je seksualna orijentacija nekome neprihvatljiva.Tolerancija prema bilo kom aspektu rodne neravnopravnosti, uključujući nasilje nam ženama, implicira narativ prema kome je ugnjetavanje jedne polovine društva prihvatljivo, dok život nastavlja da se odvija kao da se ništa nije dogodilo.

Promena takvog narativa je od ključnog značaja, a za to je neophodno uključiti čitavo društvo, mobilisati koaliciju snaga koje će doneti promenu.Zahvaljujući društvenim promenama i doslednim politikama, u proteklih 60 godina postoji tendencija ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Evropska unija je oduvek bila snažna sila koja pokreće taj razvoj i nastavlja da igra važnu ulogu u očuvanju zamaha i daljem nadograđivanju na prethodna postignuća.

Jednakost između žena i muškaraca je osnovna vrednost Evropske unije, koja je u nju utkana od samog početka: Rimski ugovori (1957) sadrže odredbu kojom se poziva na jednaku zaradu za jednak rad.

Poslednjim ustavnim izmenama (Lisabonski ugovor), "Unija i njene države članice su se obavezale na borbu protiv svih vidova nasilja u porodici (…), na sprečavanje i kažnjavanje ovakvih krivičnih dela i na pružanje podrške žrtvama".

Sporazumi, konvencije i zakoni pružaju neophodni regulatorni okvir kome sistem pribegava, ali da bi oni bili primenjeni, neophodan je angažman.

...

Ceo razgovor sa NJ.E. Semom Fabricijem, možete pročitati na sajtu nedeljnika VREME: