Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Pravosudne akademije - Intervju za Blic - Izvor: Blic

To u intervjuu za “Blic” kaže Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu i sudija Vrhovnog kasacionog suda i dodaje da će to dovesti do smanjenja razlika u dužini trajanja postupaka u unutrašnjosti i Beogradu.

Da li je to pronađen patent da se smanji preopterećenost sudija u Višem sudu?

Nađen je, i to kroz idejno rešenje ravnomernog prelivanje predmeta iz Drugostepenog građanskog odeljenja na više sudove u unutrašnjosti. Na taj način će sudije Višeg suda u Beogradu imati osetno manju opterećenost i veću efikasnost, ali i mogućnost da steknu ravnopravne uslove za rad i vrednovanje sa kolegama iz drugih delova države. Analizom je uočeno da sudije našeg suda u građanskoj materiji, iako čine svega oko 10 odsto svih sudija u Srbiji, rešavaju više od trećine ukupnog broja predmeta iz države.

Da li je to vaš predlog kao člana radne grupe za izradu Strategije razvoja pravosuđa?

Jeste i on podrazumeva i povećanje broja postupajućih sudija i osoblja, izmenu zakona oko revizijskog cenzusa za pokretanje postupka pred višim sudom, kao i jačanje svesti građana o primeni medijacije kao alternative u rešavanju sporova.

Znači li to da je kraj ere maratonskih suđenja u Višem sudu?

Iako smatram da je nezadovoljstvo građana brzinom odlučivanja suda opravdano, Viši sud u Beogradu znatno je opterećeniji od ostalih tog ranga u Srbiji. U odnosu na neke sudove ima čak 22 puta više predmeta, a sudije u prvostepenom građanskom odeljenju u proseku imaju po 1.000 predmeta. To je prepreka da se ročišta zakazuju više od dva puta godišnje, izuzev predmeta gde po zakonu postoji obaveza hitnog postupanja. Dužnost nadležnih institucija je da strateškim i dugoročnim merama reše problem opterećenosti našeg suda, što garantuje Strategija razvoja pravosuđa od 2019. do 2024.

Da li je pravda spora u predmetima Mišković, Ćuruvija, Šarić?

Ne slažem se sa tom konstatacijom. Kraj prethodne i početak ove godine bio je vrlo uspešan za Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, jer su okončani složeni predmeti sa velikim brojem optuženih i obimnim dokaznim materijalima. Bilo je tu i mnogobrojnih pokušaja odlaganja od strane odbrane. U predmetu “Ćuruvija“ ispitano je 104 svedoka i održano 90 glavnih pretresa, u postupku “Mišković“ 99, a kod “Šarića“ 190 glavnih pretresa. Ne treba zaboraviti i da su presude u postupcima “Mišković“ i “Šarić“ bile ukidane od strane Apelacionog suda, što se odrazilo i na trajanje. U postupku “Ćuruvija” okončanje je diktiralo i sporno pravno pitanje oko odluke o zakonitosti dokaza prethodno prikupljenih od javnog tužioca. Viši sud je suđenja okončao u razumnom roku i uz poštovanje ljudskih prava.

A da li je razuman rok kod slučaja Ćuruvije da se posle 20 godina donese prvostepena presuda, i to bez nalogodavca i ubice?

Kritike da je postupak u slučaju “Ćuruvija” predugo trajao i da je to propust suda su zamene teza, jer je optužnica potvrđena 20. februara 2015. godine, a presuda je izrečena 5. aprila 2019. godine. To što predmet pre toga nije stigao pred sudsko veće, nije naša krivica

Kritike da je postupak predugo trajao i da je to propust suda su zamene teza jer je optužnica potvrđena 20. februara 2015. godine, a presuda je izrečena 5. aprila 2019. godine. Postupak pred sudom trajao je četiri godine, a što predmet pre toga nije stigao pred sudsko veće, nije naša krivica. Javni tužilac je prikupljao dokaze, te brzina procesuiranja okrivljenih nije ni zavisila od suda. U granicama optužnog akta javnog tužioca, sudsko veće je donelo odluku, pa nije ni moglo da odlučuje o onome što nije predmet optužbe.

Bilo je primedbi vaših kolega da mediji u ovom i drugim slučajevima vrše pritisak na sud?

Konstruktivne kritike su dobrodošle, ali mediji su često o ovim postupcima izveštavali tendenciozno i uz prejudiciranje ishoda, što je kompromitovalo poverenje građana u pravosuđe. Razumljivo je interesovanje medija u predmetu “Ćuruvija”, jer je reč o novinaru, ali je trebalo voditi računa i o okrivljenima kojima je Ustavom i zakonom zagarantovana pretpostavka nevinosti. Paušalnim izveštavanjem može da se ugrozi samostalnost i nezavisnost suda i da se formira stav javnosti o ishodu postupka, čime se posredno vrši pritisak na rad veća. Ipak, sudije su svojim ličnim integritetom odolele izazovima i presude donele rukovodeći se slobodnim sudijskim uverenjem.

A da li sudije odolevaju izjavama političara?

U praksi našeg suda pokazalo se da izjave političara nemaju uticaj na odluke sudija, već upravo suprotno. Presude nisu ispunjavale očekivanja predstavnika izvršne vlasti niti medija jer su sudije odluke donosile na osnovu izvedenih materijalnih dokaza i činjeničnog stanja.

Da li je činjenično stanje da u pravosuđu ima korupcije?

Korupcije ima i u sudstvu, ali na nivou koji je prisutan i u drugim zemljama. Verujem da sudije poštuju etički kodeks i zakone, te da novac ne utiče na sudske odluke, iako je bilo i slučajeva gde su neke naše kolege narušile svoj, ali i ugled svih nas. Ti ljudi su pravnosnažno osuđeni.

Udvostručili smo godišnji broj rešenih predmeta.

Ima li u vašem ponovnom postavljenju za prvog čoveka Višeg suda u Beogradu i sudije Vrhovnog kasacionog suda i uticaja politike ili samo rezultata rada?

Ključni motiv da se ponovo kandidujem bio je da dovršim aktivnosti na unapređenju rada suda započete 2013. godine, kada sam prvi put izabran za predsednika Višeg suda. Na početku prvog mandata sud je godišnje rešavao 40.000 predmeta, da bi nakon dugoročnih i sistemskih mera taj broj na kraju 2018. godine bio 80.000, i to sa nepromenjenim brojem sudija. Mislim da je moj izbor isključivo zbog vidljivih rezultata, koji su prepoznati od Visokog saveta sudstva, koji me je jednoglasno predložilo za novi mandat, gde apsolutnu većinu imaju karijerne sudije.

Autor: Slađana Vukašinović