Наш тим чинили су полазници Академије Ива Марковић, Дејан Миловановић и Бојан Петковић. Ментор тима била је Зорана Делибашић, судија Врховног касационог суда. Реч је о другом полуфиналу THEMIS такмичења посвећеном ''Међународној правној сарадњи у грађанским стварима – Европско породично право'', где је наш тим представио свој рад ''Међународна отмица деце – Практични проблеми који се тичу основа за невраћање детета''.

Да подсетимо, чланови Европске мреже су институције за обуку у правосуђу држава Европске уније (правосудне школе, академије, центри). Правосудна академија Републике Србије има статус посматрача у Европској мрежи, а сада је први пут учествовала на овом такмичењу које се одржава на енглеском језику, што је била добра прилика да њени полазници виде на лицу места како се одвија само такмичење и на шта стручни жири ставља акценат. Стечено искуство биће драгоцено за припрему будућих тимова Правосудне академије и представљање Академије и српског правосуђа на овом угледном такмичењу.

Сумирајући своје утиске из Литваније, судија Делибашић је истакла: ''Наша Академија је први пут учестовала на такмичењу са академијама држава чланица ЕУ и освојила треће место. То је велики успех за Академију и за Србију. Наш тим се месец дана припремао и савладао обимну праксу Европског суда за људска права и регулативе ЕУ. Поносна сам на њих и желим им срећу приликом избора судија. Надам се да ће Високи савет судства препознати најбоље''.

Након што су тимови различитих правосудних академија доставили своје писане радове на задату општу тему, што је била прва фаза такмичења, овог полуфинала, поред нашег тима домогли су се и два португалска тима, француски, грчки и румунски. Српски тим одлучио је да свој писани рад изложи у форми већања и гласања судског већа једног француског суда у трајању од пола сата, што је побрало симпатије противничких тимова, а потом су чланови тима 15 минута одговарали на питања осталих тимова. На крају су уследила питања жирија од 45 минута, који је ценио и познавање праксе стразбуршког и луксембуршког суда као и разумевање међународних инструмената и предвиђање будуће праксе. Тим Правосудне академије своје излагање је засновао на Хашкој конвенцији о грађанским аспектима међународне отмице деце и Брисел II уредби бр. 2201/2003, уз проширено схватање стандарда најбољег интереса детета из Конвенције УН о правима детета.

О такмичењу европских академија члан српског тима Бојан Петковић каже: ''Заиста је било професионално задовољство слушати сјајне такмичаре из чувене Школе из Бордоа, која је деценијама европски узор за регрутовање и обуку будућих судија. Али не мислим да смо у познавању права ЕУ много иза њих, већ да српско правосуђе иде у корак са развојем права ЕУ и праксе судова.“

У полуфиналу у Виљнусу могла су се чути излагања и о третману истополних партнерстава, статусу хермафродитне новорођенчади, о концепту емотивног родитељства наспрам биолошког, о новој европској регулативи имовинских односа супружника, о тачкама везивања код старатељства итд.

Тим Правосудне академије и ментор тима вратили су се у Србију пуни позитивних утисака о такмичењу, на чијим маргинама су имали прилику да са осталим учесницима и њиховим тренерима размене мишљења и искуства о питањима породичног права и националним правосуђима. Члан нашег тима Дејан Миловановић истиче да му је један од утисака из разговора са полазницима других академија ''то што у државама ЕУ постоји извесност и сигурност у погледу избора за судије и тужиоце и уопште у каријери'', а Ива Марковић уз осмех додаје: ''С обзиром на то да се Србија по први пут такмичила, нисмо имали терет великих очекивања, у чему је вероватно једна од тајни нашег успеха. И мени је највећи утисак у разговору са осталим тимовима тај што у тим државама не доминира дискреција у избору нових судија, што млад човек има извесност у каријери у правосуђу''.

Трочлани жири чинили су Дануте Јочиене, судија Уставног суда Литваније, иначе најмлађа судија у историји Европског суда за људска права, Алеш Галич, професор грађанског процесног и арбитражног права са Правног факултета Универзитета у Љубљани и Зинка Булка, судија Жупанијског суда у Великој Горици.

Образлажући награду додељену српском тиму, жири је похвалио правну аргументацију из писаног рада и истакао беспрекоран начин усменог излагања.