Поред министарке Кубуровић, у уводном делу говорили су и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, заменик шефа Делегације Европске уније у Републици Србији Матеја Норчич Штамцар, као и шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији Тања Мишчевић.

На почетку скупа присутнима се обратила министарка правде Нела Кубуровић која је нагласила да јавна расправа о ревидирању Акционог плана за Поглавље 23 данас тек почиње и да због тога нема разлога за продужење рока за подношење коментара на први Нарцт ревидираног Акционог плана. Продужење рока, који је предвиђен за 8. фебруар, претходних дана су тражиле поједине невладине организације и струковна удружења.

Курубовић је тим поводом указала да ће све сугестије и коментари који стигну Министарству закључно са предвиђеним роком бити размотрене за уношење у Нацрт, који ће потом бити прослеђен Европској комисији на мишљење. По добијању мишљења, план ће бити ревидиран у складу да њим и тек онда ће кренути јавна расправа, навела је Министарка Кубуровић.

"Након повратка нацрта из Брисела, Министарство правде ће кренути са организовањем јавне расправе у правом смислу те речи, што значи да ће бити позвани сви надлежни да доставе своје примедбе и мишљења, биће организовани округли столови. Очекује се инклузивност овог процеса као што смо имали за системске законе које је предлагало Министарство правде", напоменула је министарка и додала да верује да ће Министарство правде у што скорије време, прикупити сугестије које треба да му доставе надлежне институције и представници цивилног сектора. Све то, заједно са већ ревидираним нацртом, ће бити достављено Бриселу на експертизу.

Она је нагласила да је припрема првог Нацрта трајала годину дана, од прошлог фебруара, кроз састанке са свим носиоцима активности из Акционог плана, којих има више од 50, као и кроз билатералне састанке са појединачним органима и институцијама.

Када је у питању буџетирање предвиђених активонсти, Кубуровић је указала да ће тај део нацрта бити написан након што Министарство правде добије коментаре и сугестије заинтересованих страна, али да ће у сваком случају бити у Нацрту који ће ићи у Брисел на мишљење.

Министарка је указала да је након скоро три године од отварања преговора са ЕУ дошло време да се ускладе рокови првобитно прописани, неки чак и преамбициозно, као и да се ускладе активности које су се догодиле у међувремену, као што је на пример усвајање Националне стратегије за процесуирање ратних злочине и тужилачка стратегија. Акциони план је допуњен са та два документа. Напоменула је да је битно да се ревидираним Акционим планом преформулишу одређене активности како би лакше могли да пратимо њихову имплементацију, и мерљивост индикатора за остварење циљева који су предвиђени и кроз скрининг извештај али и кроз додатних 50 мерила која је утврдила Европска комисија.

„Акциони план неће уводити брисање активности које су веће предвиђене, већ само оне које су већ испуњене и то ће у самом тексту бити видљиво. Постојеће активности ће се или допунити или ће се предвидети нови рокови“, навела је министарка појаснивши да се то ради у складу са захтевима институција које не могу да испуне задате активности у постојећим роковима. Првим Нацртом ревидираног Акционог плана за Поглавље 23, промена Устава у области правосуђа предвиђена је за други и трећи квартал ове године, а одмах затим, до краја године и усвајање сета правосудних закона. Избор нових чланова правосудних савета предвиђен је на пролеће 2020. године.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић нагласила је да је током 2018. године изузетан напредак у области владавине права видљив и да ће имплементација свега усвојеног бити још видљивија за грађане Србије.

Јоксимовић је подсетила на цео инклузиван и транспарентан процес везан за уставне амандмане у вези начина избора носиоца правосудних функција, те доношења значајних закона.

„То су кључно значајни кораци у погледу остваривања обавеза Србије, не само према својим грађанима, већ и у оквиру преговарачког процеса који је дефинисан кроз Поглавља 23 и 24, која су најважнија з аукупан напредак државе на путу европских интеграција“, истакла је Јоксимовић.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчић -Штамцар истакла је важност Акционог плана за Поглавље 23 у процесу преговарања и приступања ЕУ, јер се, како је рекла, оно бави суштином политичког и друштвеног ткива једне земље као и односом државе и њене администрације са једне стране и грађана Србије са друге. „Суштински гледано ово поглавље се бави тиме како да кључне правосудне институције, као што су судови и тужилаштва, обезбеде поштовање у опхођењу са грађанима. Говори о праву грађана на непристрасне и благовремене судске одлуке, независне од политичког утицаја, а такође о праву грађана на правну помоћ, подршку и заштиту“ навела је Норчић -Штамцар.

На отварању јавне расправе, шефица преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић је напоменула да је Акциони план за Поглавље 23 „пионир инклузивности у процесу преговора“ . У том циљу сви треба да раде да би се добио документ који је амбициозан али и спроводив. Ревизијом Акционог плана хоћемо да направимо документ који ће имати мерљиве индикаторе“ , напоменула је Мишчевић истичући да се у процесу преговора од нас очекује да испунимо прелазна мерила да бисмо добили завршна мерила.

Округлом столу, присуствовали су и сви релевантни представници правосудних институција, организација цивилног друштва, као и међународних институција. Оно што свакако охрабрује је и присуство скоро свих представнике земаља чланица ЕУ.